RUSIJA PONUDILA PREKID RATA Ukrajinski pregovarač otkrio detalje, evo šta je Putin tražio zauzvrat
Alo! Ilustracija /J.V.

David Arahamija, lider partije Sluga naroda i šef ukrajinske delegacije u pregovorima, rekao je da je Rusija predložila rešenje sukoba u proleće 2022. godine.

Mirovni pregovori su se odvijali u ranim fazama rata punog razmera na granici Ukrajine i Belorusije i u Turskoj.

Ruska delegacija je navodno predložila okončanje rata ako Ukrajina odustane od svojih težnji za članstvom u NATO i zauzme neutralnu poziciju.

Arahamija je rekao da bi pomak ka neutralnosti zahtevao ustavnu promenu, s obzirom na trenutnu ustavnu posvećenost Ukrajine članstvu u NATO-u.

On je ukrajinskoj novinarki Nataliji Mosejčuk rekao da Rusija vidi neutralnost Ukrajine kao ključni uslov za potencijalni mirovni sporazum.

- Zaista su se skoro do poslednjeg trenutka nadali da će nas pritisnuti da potpišemo takav sporazum da bismo zauzeli neutralan stav. To je za njih bila najveća stvar - rekao je on.

Arahamija je rekao da postoji nedostatak poverenja u iskrenost Rusije.

- Nema, i nije bilo, poverenja u Ruse da će to uraditi. To bi moglo da se uradi samo ako postoje bezbednosne garancije - objasnio je on.

Potpisivanje sporazuma bez takvih uveravanja, tvrdi Arahamija, ostavilo bi Ukrajinu ranjivom na potencijalni drugi upad jer bi to Rusiji dalo priliku da se pregrupiše i pripremi za još jednu rundu vojne agresije.

Razgovori u ćorsokaku

Neočekivana poseta bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona Kijevu 9. aprila 2022. godine uticala je na potencijalni prekid vatre. Džonson je savetovao protiv potpisivanja bilo kakvog sporazuma sa Rusijom i ohrabrio Ukrajinu da nastavi borbu.

Arahamija je podsetio na Džonsonov stav, rekavši da Ukrajina „uopšte ne bi trebalo da potpisuje ništa sa njima — i hajde da se samo borimo“.

Dok su obe strane izrazile spremnost za sastanak Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina, razgovori su naglo prekinuti kada su se ruske trupe povukle iz Kijeva. Povlačenje je razotkrilo razmere očiglednih počinjenih ratnih zločina, uključujući masakr u Buči.

Tri dana nakon Džonsonovog odlaska iz Kijeva, Putin je javno izjavio da su se razgovori sa Ukrajinom „pretvorili u ćorsokak“.

Širenje NATO-a je u toku od početka rata, a nekadašnja neutralna Finska se pridružila u aprilu.

Biznis Insajder je u januaru objavio da je Putinova odluka da izvrši invaziju na Ukrajinu bila pogrešna procena jer je rat doveo do onoga što Rusija nije želela - ujedinjenja NATO-a u podršci Ukrajini.

Iako je blok bio ključni saveznik Ukrajine, postoji nevoljnost da se pokrene pitanje članstva Ukrajine dok je zemlja u ratu. SAD se protive proširenju članstva u NATO-u na Ukrajinu u bliskoj budućnosti kako bi izbegle eskalaciju tenzija Zapada sa Rusijom.

Stoltenberg želi konkretnije korake za članstvo Ukrajine u NATO

U međuvremenu, zvaničnici NATO sve češće pričaju upravo o opcijama za članstvo Ukrajine.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da NATO treba da počne da radi na konkretnim koracima kako bi pomogao Ukrajini da se priključi toj organizaciji.

Ukrajina bi trebalo da bude u NATO-u, ali da bi se to na kraju i ostvarilo, potrebno je preduzeti određene korake, rekao je Stoltenberg uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO u okviru Saveta NATO-Ukrajina u Briselu.

On je dodao da NATO treba da nastavi da pomaže Ukrajini vojno, humanitarno, energetskom infrastrukturom i visokonaponskom opremom jer, kako je rekao, kako nastupa hladno vreme i vide se ruski napadi na energetsku infrastrukturu.

- Mi, kao NATO, imamo dosta mogućnosti da nastavimo da pomažemo - rekao je Stoltenberg i dodao da je jedno od pitanja kako NATO može nastaviti da pomaže bolje i koordinisanije, i kako može pomoći Ukrajini u pripremi za njeno eventualno pridruživanje NATO-u.

Odricanje od teritorije?

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen predložio je da se Ukrajina pridruži vojnom savezu bez teritorija koje je okupirala Rusija, jer bi, kako je rekao, delimično članstvo Ukrajine poslalo poruku Rusiji da ne može sprečiti Ukrajinu da uđe u NATO.

Kako se ne nazire kraj rata, Rasmusen kaže da bi alijansa ipak trebalo da ponudi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija, koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao.

Rasmusen je uveren da bi to odvratilo Putina od pokušaja da zauzme i druge ukrajinske teritorije. Jer, za sve članice NATO Član 5 govori o kolektivnoj odbrani – ako je napadnuta jedna, brane se sve zajedno.

Prema Rasmusenu, Ukrajina bi dakle bila članica NATO, ali u granicama onih teritorija koje su sada pod kontrolom Kijeva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading