Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da bude zainteresovan za scenario u kojem rat u Ukrajini ne bi bio trajno okončan, već bi borbe bile privremeno zaustavljene, uz zadržavanje ruskih vojnih snaga na teritorijama koje trenutno kontrolišu.

Takvu procenu izneo je Patrik Bolder, holandski vojni analitičar, stručnjak za odbranu i bezbednost i strateški savetnik Haškog centra za strateške studije, u intervjuu za ukrajinsku agenciju Ukrinform.

Prema njegovom mišljenju, zamrznuti sukob pružio bi Moskvi mogućnost da u budućnosti ponovo intenzivira vojne operacije, ali i da koristi postojeće tenzije za pritisak na evropske zemlje i američkog predsednika Donalda Trampa.

„Putin ne želi da se rat završi“

Bolder smatra da je za Kremlj najpovoljniji scenario onaj u kojem bi se borbe smanjile, ali bez konačnog političkog i bezbednosnog rešenja.

On je ocenio da bi takva situacija Rusiji omogućila da zadrži vojno prisustvo u Ukrajini, uz stalnu mogućnost da ponovo podigne nivo sukoba.

Prema njegovim rečima, Moskva bi na taj način mogla da vrši različite oblike pritiska na evropske države i Vašington, u zavisnosti od svojih političkih i vojnih interesa.

Holandski analitičar smatra da Putin ne teži potpunom miru, već uspostavljanju dugotrajnog stanja nestabilnosti kojim bi Rusija mogla da upravlja.

Povratak na scenario iz 2014. godine

Bolder je svoju procenu uporedio sa situacijom u Donbasu između 2014. i 2022. godine, kada su sukobi trajali uprkos sporazumima i pokušajima diplomatskog rešavanja krize.

Prema njegovom mišljenju, Rusija bi mogla da nastoji da uspostavi sličan model, ali sa intenzivnijim pritiscima i većim vojnim prisustvom.

U takvom scenariju, borbe bi bile ograničene na određena područja, dok bi opasnost od ponovne eskalacije ostala prisutna.

Analitičar tvrdi da je to jedan od načina na koje Moskva može da zadrži uticaj u regionu bez potrebe za neprekidnim vođenjem velikih vojnih operacija.

Pridnjestrovlje, Abhazija i Južna Osetija kao primeri

Kao ilustraciju svoje procene, Bolder je naveo nekoliko dugotrajnih teritorijalnih sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

Posebno je izdvojio Pridnjestrovlje, Abhaziju i Južnu Osetiju, područja u kojima politički sporovi i bezbednosne tenzije traju godinama.

Prema njegovim rečima, takvi sukobi povremeno se intenziviraju, a zatim ponovo smiruju, bez konačnog rešenja.

On smatra da bi Moskva želela da uspostavi sličan obrazac i u Ukrajini.

Time bi Rusija, prema njegovoj proceni, zadržala mogućnost da utiče na bezbednosnu situaciju u istočnoj Evropi.

Zašto bi Putin želeo da zadrži vojnike u Ukrajini?

Holandski analitičar ukazao je i na pitanje povratka velikog broja ruskih vojnika sa fronta.

Prema njegovoj oceni, završetak rata mogao bi da otvori ozbiljne unutrašnje izazove za Rusiju, posebno kada je reč o reintegraciji veterana u civilni život.

Bolder je posebno pomenuo vojnike koji su prethodno izdržavali zatvorske kazne, a zatim bili angažovani u ratnim operacijama.

On smatra da bi povratak takvih ljudi mogao da poveća bezbednosne probleme i stopu kriminala u Rusiji.

Zbog toga je izneo procenu da Kremlju može odgovarati produženo vojno prisustvo u Ukrajini, umesto brzog povratka velikog broja ljudi sa fronta.

Pritisak na Trampa i evropske države

Prema Bolderovom tumačenju, zamrznuti sukob ne bi imao samo vojnu, već i značajnu diplomatsku dimenziju.

Rusija bi mogla da koristi mogućnost ponovne eskalacije kao instrument pritiska u pregovorima sa evropskim državama i Sjedinjenim Američkim Državama.

Takva situacija otežala bi postizanje trajnog mirovnog sporazuma, jer bi svako smirivanje borbi moglo da bude privremeno.

Bolder smatra da bi Moskva u tom slučaju mogla da odlučuje kada će povećati vojni pritisak, a kada će ga smanjiti, u zavisnosti od međunarodnih okolnosti.

Može li rat da se završi bez trajnog mira?

Procena holandskog analitičara otvara pitanje da li bi eventualni prekid vatre u Ukrajini zaista značio i kraj rata.

Zamrzavanje sukoba podrazumevalo bi smanjenje ili zaustavljanje aktivnih borbi, ali ne nužno i politički dogovor o teritorijama, bezbednosnim garancijama i budućim odnosima Moskve i Kijeva.

Takav scenario mogao bi da ostavi prostor za novu eskalaciju, posebno ukoliko ne bi postojali mehanizmi koji bi garantovali poštovanje postignutih dogovora.

Ipak, Bolderove izjave predstavljaju njegovu analitičku procenu, a ne potvrđeni plan Kremlja.

Ruske vlasti nisu u okviru ovog izveštaja potvrdile da im je cilj trajno zamrzavanje sukoba.

Izvor: B92 / Ukrinform