EKSKLUZIVNO ZA ALO! Poznati ratni izveštač Đanmateo Mikelesina govori o ratu u Ukrajini, opasnostima za mir u svetu, ali i na Balkanu

Sovjetsko-avganistanski rat, građanski ratovi u bivšoj Jugoslaviji, dva čečenska rata, NATO agresije na našu zemlju i Irak, Burma, Sirija, Jemen, Nagorno-Karabah... To su neka od ratišta s kojih je Mikelesina objavljivao reportaže u uglednom listu „Đornale“, odnosno uključivao se sa lica mesta za Prvi program državne televizije Rai Uno.

Poslednjih mesec dana u regionima Zaporožja, Hersona, Donjecka i Luganska moj put se nekoliko  preplitao sa Đanmateom Mikelesinom. Kao nekome ko nema neposrednog iskustva u izveštavnju iz zone ratnih dejstava, njegovi saveti kako da se ponašam u potencijalno opasnim situacijama, u koje bogu hvala za sada nisam upao, pomogli su mi da razbijem tremu i rešim nedoumice kojih je svakako u početku bilo. Poziv za intervju za Alo! sa zadovoljstvom je prihvatio, ponavljajući da od detinjstva koje je proveo u Trstu, u kome se družio s našom emigracijom, gaji iskrene simpatije prema srpskom narodu. 

Rat između Rusije i Ukrajine ušao je u svoju šestu nedelju. Kako komentarišete njegov tok i trenutnu situaciju na terenu?

- Na vaše pitanje odgovoriću iz ugla ratnog reportera, bez ulaska u politički deo priče. Moje mišljenje je da je rat počeo loše za Rusiju. Mislim da su odabrali lošu početnu strategiju, koja je podrazumevala brzu i laku pobedu. Smatrali su da mogu da računaju i na podršku znatnog dela stanovništva na istoku Ukrajine. To se, kao što vidimo, nije desilo. Mislim da je greška Rusije i to što nije uradila ništa ni na formiranju ozbiljnog političkog okruženja, koje bi bilo naklonjeno njihovoj armiji na zauzetim teritorijama.  Na osnovu pogrešne analize situacije na terenu i niza drugih pogrešnih pretpostavki, primenjena je pogrešna početna vojna strategija. Očekujući laku i brzu pobedu, ruska vojska je izvršila na samom početku smele ofanzivne prodore u dubinu ukrajinske teritorije. Međutim ovi prodori su odmah zaustavljeni. Vremenom su shvatili da je situacija na terenu drugačija od početnih pretpostavki i počeli su da strategiju prilagođavaju realnosti.  Međutim, kada u rat krenete sa tako pogrešnim pretpostavkama, nije lako promeniti strategiju i način vođenja rata. Mislim da će Rusija u narednom periodu odustati od daljeg nastupanja na Kijev i snagu svog udara koncentrisati na uništenje ukrajinske armije u regionu Donbasa.

Po vašim procenama, koliko ovaj rat može još da potraje?

- Moje mišljenje je da će rat potrajati sve dok Rusija na bojnom polju ne postigne neke od glavnih zacrtanih ciljeva, kao što je recimo potpuno zauzimanje teritorija u Donjecku i Lugansku, zatim preko Mariuopulja povezivanje Donjecka i Luganska teritorijalno s Krimom. Tu je još moguće dalje napredovanje u crnomorskom basenu ka Odesi i zauzimanje oblasti istočno od reke Dnjepar, odnosno zaokruživanje teritorija koje neki politički krugovi ovde u Moskvi nazivaju Novorusija. Ukoliko ovo budu ciljevi, mislim s vojne tačke gledišta da su oni objektivni i ostvarivi uprkos pogrešnim procenama na početku.

Da li je opravdana bojazan da se rat Rusije i Ukrajine može proširiti na još neke zemlje Evrope, pa čak dovesti i do izbijanja trećeg svetskog rata?

- Da budem iskren, mislim da ta opasnost postoji. Pre svega rat bi se mogao preneti na teritoriju Poljske, odakle u Ukrajinu svakim danom stiže sve više i više modernog i ubojitog naoružanja, a ova zemlja čak i sama pokazuje namere da njihova vojska stupi na teritoriju Ukrajine. Takođe, unutar NATO postoje dve struje. Prva, koju čine SAD, Velika Britanija, Poljska i ostale bivše članice Varšavskog pakta, s izuzetkom Mađarske, pored ruskog vojnog poraza u Ukrajini želi da postigne i smenu režima u Kremlju. Kada Vladimira Putina konstantno nazivate ratnim zločincem, prostora za pregovore i postizanje sporazuma ima zaista malo. Bojim se da ovoj grupi NATO zemalja nije cilj da se u Ukrajini i Evropi postigne trajan i održiv mir, već sprovođenje „srpskog scenarija“ u Rusiji.  Setimo se šta su uradili s vašim predsednikom Slobodanom Miloševićem, prvo su ga naterali pretnjama da povuče vojsku sa Kosova, što je de fakto bio vojni poraz, potom su ga politički porazili u obojenoj revoluciji i na kraju uhapsili. Pošto je Rusija neuporedivo po vojnim potencijalima i resursima snažnija od Srbije, realizacija sličnog plana biće znatno kompleksnija i bojim se da upravo tu leži najveći rizik od mogućeg izbijanja trećeg svetskog rata. Drugu struju predstavljaju vodeće evropske zemlje, Francuska i Nemačka. Njihov cilj je da na kontinentu što pre zavlada mir i da se postigne sporazum sa Rusijom. Nažalost, glavnu reč u NATO vode Vašington i London.

Blizu četiri decenije izveštavate sa svetskih ratišta. Koju situaciju pamtite kao posebnu opasnu?

- Uh, ako baš moram da izdvojim, prvi but baš rizično je bilo u Sarajevu, gde sam nekoliko puta upadao u snajpersku vatru. Slično je bilo i tokom Prvog čečenskog rata, kao i u poslednjem ratu u Siriji.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI