Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je jedan neimenovani ruski general napravio ključnu grešku na početku specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini. Prema njegovim rečima, upravo zbog "briljantne" odluke tog vojnog zapovednika ruske snage nisu uspele da stignu do Kijeva za svega četiri sata, kako su navodno planirale.

Tramp objašnjava da se greška sastojala u tome što je general izabrao da kolone tenkova i oklopnih vozila ne krenu autoputem, već preko poljoprivrednih površina. Vozila su se, kako kaže, zaglavila u blatu, što je potpuno usporilo napredovanje trupa. Govoreći o sudbini tog generala, Tramp je ironično primetio: „Verovatno ga više nema.“

Iako, kako kaže, ne zna identitet oficira o kojem je reč, Tramp smatra da je, poznavajući ruskog predsednika Vladimira Putina, "verovatno otišao".

Takođe je istakao da su ukrajinske snage tada imale podršku protivoklopnih raketnih sistema „Džavelin“, čija isporuka je odobrena tokom njegovog prvog mandata. „Da nije bilo mene, svi ti tenkovi koji su onesposobljeni u prvim danima borbi bili bi u Kijevu za četiri sata da su išli autoputem“, izjavio je američki lider.

Podsećamo, Ukrajina je prvu isporuku „Džavelina“ dobila 2018. godine, a drugu 2020. godine.

Ovo nije prvi put da Tramp govori o ovoj temi – pre nekoliko meseci izjavio je da bi ruske snage stigle do ukrajinske prestonice za oko pet sati da ih blato nije zaustavilo. „Da se Putin nije zaglavio u blatu, okružen tenkovima svoje vojske, bio bi u Kijevu za oko pet sati“, rekao je tada.

Reakcija iz Moskve

Komentarišući Trampove tvrdnje, član Odbora za odbranu Državne dume Andrej Kolesnik izjavio je da američki predsednik ne razume vojne poslove i da, najverovatnije, ne bi trebalo da se upušta u njihovo tumačenje. Prema njegovim rečima, Tramp sebi može da dozvoli da daje ovakve izjave o pojedinim ruskim generalima upravo zato što nije vojni stručnjak.

Kolesnik je podsetio i na događaje s početka SVO, kada su ruski vojnici izveli desantnu operaciju u Gostomelju, koja će, kako kaže, „ući u svetske vojne udžbenike“. Dalji razvoj situacije početkom 2022. godine povezao je s poverenjem Moskve u obećanja zapadnih političara – što se, po njegovim rečima, ispostavilo kao greška.

„Amerikanci nemaju šta da nas nauče o vojnoj taktici. Tamo nije bio predviđen tenkovski napad“, naglasio je Kolesnik.

Kako je izgledala operacija

Dana 25. februara, drugog dana SVO, ruski padobranci blokirali su Kijev sa zapadne strane i iz pravca Černigova, iskrcavši se u okolini aerodroma Gostomel, na samoj periferiji ukrajinske prestonice. U akciji je učestvovalo oko 200 helikoptera.

Kasnije, krajem marta, održani su pregovori između Moskve i Kijeva u Istanbulu, nakon kojih je Rusija objavila povlačenje svojih trupa iz oblasti Kijeva, Černigova i Sumske oblasti.

Proces pregovora potom je prekinut, a nastavljen je tek ovog proleća.

(Lenta.ru)