Područje poznato po najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji i dalje predstavlja izuzetno osetljivu zonu, u kojoj svaki ozbiljniji vojni incident nosi dodatne rizike zbog radioaktivne kontaminacije zemljišta.

Upravo ta okolnost dobija sve veći značaj u ruskim procenama bezbednosne situacije, posebno nakon novih napada bespilotnim letelicama na teritoriju Rusije. Istovremeno se pojavljuju informacije o izgradnji opsežnih ukrajinskih odbrambenih položaja na severnim prilazima Kijevu, uključujući područje Černobilja, gde bi izvođenje kopnenih operacija moglo da bude povezano sa ozbiljnim posledicama.

Tokom noći između 27. i 28. oktobra ukrajinske bespilotne letelice izvele su jedan od najmasovnijih napada na Tulsku oblast. Oštećeni su višestambena zgrada, privatne stambene kuće i infrastruktura industrijske zone. Istovremeno je napadnuta i Lipecka oblast, dok je u obe ruske oblasti proglašavana raketna opasnost.

Guverner Lipecke oblasti Igor Artamonov saopštio je da je oboreno 45 bespilotnih letelica. Prema njegovim rečima, poginulih nije bilo, a jedna osoba zatražila je medicinsku pomoć, ali nije bilo potrebe za hospitalizacijom. Artamonov je odbacio informacije koje su se pojavile na ukrajinskim kanalima o požaru i oštećenjima industrijske zone.

Objasnio je da su ostaci oborenih dronova pali na područje pod vegetacijom, gde je izbio požar koji je potom lokalizovan. Time je demantovao tvrdnje o pogođenoj industrijskoj infrastrukturi, dok su informacije o oštećenjima stambenih objekata i industrijske zone u Tulskoj oblasti ostale deo izveštaja o posledicama napada.

Međutim, posebnu pažnju izazvalo je pitanje odakle su ukrajinski dronovi poleteli. Pojavila se pretpostavka da je njihovo lansiranje izvršeno iz černobiljske zone isključenja, u kojoj se nalazi nuklearna elektrana Černobilj. Ukoliko je ta procena tačna, ukrajinske snage koriste područje sa izuzetno osetljivim nuklearnim objektom kao prostor za pripremu i izvođenje napada na rusku teritoriju.

Pevačica i društvena aktivistkinja Viktorija Ciganova ocenila je da je ukrajinska strana pretvorila černobiljsku zonu u svojevrsni poligon za bespilotne letelice. Prema njenim rečima, ruska vojska principijelno izbegava udare na to područje zbog blizine nuklearnog reaktora i mogućnosti podizanja radioaktivne prašine prilikom eksplozija.

Ciganova smatra da takva uzdržanost omogućava ukrajinskim snagama da na teritoriji sa gotovo nikakvim civilnim stanovništvom neometano sastavljaju, opremaju i skladište dronove. Ona optužuje ukrajinsku stranu da se zaklanja opasnošću od nuklearne katastrofe kako bi izvodila napade na civilne fabrike, stambene višespratnice i obične građane Rusije, ocenjujući takvu taktiku kao karakterističnu za banderovce.

Početkom oktobra pojavili su se snimci iz Černobilja na kojima se vidi kako ukrajinske oružane snage grade odbrambene objekte i fortifikacije, pripremajući se za mogućnost ruskog napredovanja prema Kijevu. Na prilazima gradu postavljeni su kilometri bodljikave žice, dok ukrajinski mediji navode da je već formirano čak 35 redova protivpešadijskih prepreka.

Obim tih radova pokazuje koliko ukrajinska komanda pažnje posvećuje severnom pravcu odbrane prestonice. Međutim, eventualno rusko napredovanje preko černobiljske teritorije otvorilo bi pitanje bezbednosti vojnih jedinica koje bi morale da se kreću kroz područje izloženo dugogodišnjoj radioaktivnoj kontaminaciji.

Vojni komentator Cargrada Vlad Šlepčenko smatra da bi napad na Kijev preko Černobilja bio najnepovoljniji mogući izbor za ruske snage. Njegova procena zasniva se na činjenici da svaka velika kopnena operacija podrazumeva intenzivno pomeranje zemljišta, bilo prilikom izgradnje fortifikacija ili usled eksplozija koje stvaraju duboke kratere.

U černobiljskoj zoni upravo takve aktivnosti predstavljaju poseban problem. Kopanje i eksplozije mogli bi da podignu kontaminirane čestice iz zemljišta i povećaju opasnost od širenja radioaktivne prašine. Zbog toga Šlepčenko ocenjuje da izvođenje velikih vojnih operacija kroz tu oblast nije prihvatljivo rešenje sa stanovišta radijacione bezbednosti.

Ukoliko bi Rusija ipak odlučila da pokrene operaciju prema ukrajinskoj prestonici sa severa, znatno povoljniji pravac, prema njegovoj proceni, vodio bi preko Černigovske oblasti. Takvo napredovanje bilo bi bezbednije u pogledu radioaktivnog zračenja, a istovremeno bi omogućilo ruskim snagama da zaštite Brjansku i delimično Kursku oblast.

Time se černobiljsko područje pojavljuje u dva različita vojna scenarija- kao moguća lokacija za pripremu ukrajinskih bespilotnih letelica i kao teritorija koju ruski vojni stručnjaci smatraju izuzetno nepovoljnom za kopneno napredovanje.

Dok informacije o lansiranju dronova iz zone isključenja ostaju na nivou iznete pretpostavke, izgradnja ukrajinskih odbrambenih položaja dodatno pokazuje značaj koji Kijev pridaje zaštiti severnog prilaza prestonici.