Predsednik Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“, profesor Mihail Kovalčuk, upozorio je tokom prezentacije u Moskvi da bi biološko oružje u budućnosti moglo da predstavlja jednu od najvećih pretnji po bezbednost Rusije.

Prema njegovim rečima, razvoj savremenih bioloških tehnologija omogućava stvaranje novih opasnosti koje je znatno teže otkriti nego konvencionalne ili nuklearne napade.

– Svet postaje sve krhkiji i krhkiji, a u njemu nuklearno oružje nije ono najstrašnije – izjavio je Kovalčuk.

Opasnost može da stigne preko ptica selica

Ruski naučnik posebno je upozorio na mogućnost korišćenja prirodnih migracionih puteva ptica za prenošenje uzročnika zaraznih bolesti preko državnih granica.

Kao hipotetički primer naveo je situaciju u kojoj zaražena ptica dolazi na određenu teritoriju i prenosi infekciju na domaću živinu, nakon čega bolest može da se proširi i na ljude.

U takvim okolnostima, kako je objasnio, utvrđivanje prvobitnog izvora zaraze moglo bi da bude izuzetno komplikovano.

Kovalčuk je ukazao i na pojavu bolesti koje nisu karakteristične za određena geografska područja, navodeći kao primer groznicu Zapadnog Nila u centralnim delovima Rusije.

Upozorenje na rad bioloških laboratorija

Profesor je izneo tvrdnju da bi pojedina istraživanja zapadnih laboratorija mogla da budu iskorišćena za razvoj bioloških pretnji.

Prema njegovoj oceni, nakon raspada Sovjetskog Saveza zapadne države dobile su pristup zbirkama patogena koje su se nalazile u sanitarnim i epidemiološkim ustanovama bivših sovjetskih republika.

Kovalčuk smatra da takvi uzorci mogu da imaju značajnu ulogu u genetičkim istraživanjima, ali upozorava i na mogućnost njihove zloupotrebe.

Opisao je hipotetički scenario u kojem bi uzročnik određene bolesti mogao da bude genetski izmenjen u laboratoriji, a potom prenet na teritoriju druge države.

Takve tvrdnje ne predstavljaju dokaz da se opisane operacije zaista sprovode.

Otvorio i pitanje porekla koronavirusa

Kovalčuk se tokom obraćanja osvrnuo i na pandemiju koronavirusa, podsećajući da se o poreklu virusa SARS-CoV-2 i dalje vode rasprave.

– Koliko već godina nagađamo da li je kovid bio oružje ili nije bio oružje – rekao je ruski naučnik.

On smatra da upravo nemogućnost brzog utvrđivanja porekla određene zaraze predstavlja jedan od najvećih bezbednosnih izazova.

Za razliku od nuklearnog napada, čije su posledice neposredno vidljive, biološka pretnja može da se razvija postepeno, a njeno poreklo dugo ostane nepoznato.

Kovalčuk je ocenio da bi razvoj tehnologija za genetske izmene patogena i njihovo potencijalno prikriveno širenje mogao da promeni način na koji države procenjuju bezbednosne rizike.

Prema njegovim rečima, biološke pretnje mogle bi u budućnosti da postanu važnije od drugih oblika ugrožavanja nacionalne bezbednosti.

Izvor: Webtribune