Predstojeći pregovori o okončanju rata u Ukrajini mogli bi da budu dodatno otežani zbog suprotstavljenih zahteva Moskve i Kijeva.

Volodimir Zelenski saopštio je da Ukrajina namerava da insistira na nekoliko ključnih uslova tokom trilateralnih razgovora sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama, čiji se nastavak očekuje u novembru.

Među glavnim zahtevima nalaze se prekid ruskih napada na energetsku infrastrukturu i brodove u Crnom moru, očuvanje ukrajinskih vojnih kapaciteta i odbacivanje neutralnog statusa.

Istovremeno, Kijev želi da o najosetljivijim pitanjima, uključujući teritorijalna, razgovaraju direktno državni lideri.

„To su naše crvene linije“

Zelenski je naglasio da Ukrajina ne namerava da prihvati dva zahteva koji su se ranije pojavljivali u razgovorima o mogućem mirovnom rešenju.

Prvi se odnosi na neutralni status države, a drugi na ograničavanje brojnosti ukrajinskih oružanih snaga.

– Ukrajina neće pristati na neutralni status i ograničenje brojnosti vojske. To su za nas crvene linije – izjavio je Zelenski.

Takav stav direktno se suprotstavlja dugogodišnjim zahtevima Moskve, koja insistira na vojnoj neutralnosti Ukrajine i bezbednosnim garancijama koje bi isključile njeno članstvo u NATO-u.

Rusija je ranije više puta navodila da pitanje budućeg vojnog položaja Ukrajine predstavlja jedan od ključnih uslova za postizanje trajnog sporazuma.

Amerikanci predložili razmenu teritorija?

Posebnu pažnju izazvala je Zelenskova izjava o razgovorima sa američkim predstavnicima.

Prema njegovim rečima, Vašington već duže vreme pokreće mogućnost teritorijalne razmene kao jednog od elemenata eventualnog mirovnog sporazuma.

– Amerikanci odavno pokreću pitanje razmene teritorija, oni to nazivaju land swaps. Postoje i drugi formati i predlozi za razgovor – naveo je Zelenski.

Ukrajinski lider istakao je da bi takva pitanja morala da budu razmatrana na najvišem političkom nivou.

– Ako je reč o teritorijalnom pitanju, onda to mora biti na nivou lidera. Ostala pitanja mogu da razmatraju tehničke grupe. Prema tome, u novembru o svemu tome može da se razgovara – poručio je.

Time je ostavio mogućnost za razgovore o teritorijama, ali bez prihvatanja teritorijalnih ustupaka unapred.

Putin poručio da o teritorijama nema pregovora

Sa druge strane, Vladimir Putin prethodnih dana izneo je stav koji bi mogao da predstavlja jednu od najvećih prepreka za postizanje sporazuma.

Prema njegovim rečima, teritorijalno pitanje za Rusiju je već rešeno.

Putin je poručio da pripadnost regiona koje je Moskva proglasila delom Ruske Federacije ne može da bude predmet pregovora.

Rusija insistira na priznavanju teritorijalnih promena, dok Ukrajina te oblasti smatra delom svoje međunarodno priznate teritorije.

Upravo na tom pitanju dve strane imaju jedno od najdubljih neslaganja.

Kijev traži prekid udara na energetiku i brodove

Pored teritorijalnih i bezbednosnih pitanja, Ukrajina namerava da tokom pregovora insistira na zaustavljanju napada na energetsku infrastrukturu.

Zelenski traži i prekid udara na brodove u Crnom moru.

Ovi zahtevi dolaze u trenutku kada energetska postrojenja i pomorska infrastruktura imaju značajnu ulogu u nastavku sukoba.

Napadi na elektroenergetski sistem mogu da dovedu do prekida snabdevanja strujom i grejanjem, što posebno zabrinjava ukrajinske vlasti pred zimske mesece.

Istovremeno, bezbednost plovidbe Crnim morem ostaje važno pitanje zbog izvoza robe, pomorskog transporta i vojne aktivnosti u regionu.

Pregovori posle 4. novembra?

Rusija je ranije saopštila da je načelno spremna za nastavak trilateralnih pregovora nakon 4. novembra.

Kao jedno od mogućih mesta susreta pominje se Abu Dabi, prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Međutim, konačna lokacija još nije potvrđena.

Prema ranijim najavama, razgovori bi najpre mogli da budu održani na ekspertskom nivou, dok bi se najosetljivija politička pitanja razmatrala tokom eventualnog sastanka lidera.

Kijev, međutim, insistira da susret na najvišem nivou bude jedan od važnih elemenata pregovaračkog procesa.

Da li su stavovi Moskve i Kijeva nepomirljivi?

Najnovije izjave pokazuju da dve strane i dalje imaju potpuno različite predstave o uslovima za okončanje sukoba.

Ukrajina ne želi da prihvati neutralnost, ograničavanje vojske ili unapred dogovorene teritorijalne ustupke.

Rusija, sa druge strane, insistira na bezbednosnim zahtevima i odbija mogućnost pregovaranja o statusu teritorija koje smatra svojim.

Takve razlike otvaraju pitanje koliko bi predstojeći razgovori mogli da donesu konkretan napredak.

Posebnu ulogu imaće Sjedinjene Američke Države, koje pokušavaju da posreduju između dve strane.

Za sada nije jasno da li Vašington raspolaže predlogom koji bi mogao da približi suprotstavljene stavove.

Novembarski pregovori pred velikim izazovom

Iako je nastavak pregovora najavljen, izjava Zelenskog pokazuje da Kijev ne namerava da odustane od ključnih zahteva.

Istovremeno, Moskva ostaje pri svojim uslovima, posebno kada je reč o teritorijama i budućem vojnom statusu Ukrajine.

Zbog toga bi razgovori planirani za novembar mogli da počnu u atmosferi ozbiljnih neslaganja.

Ostaje da se vidi hoće li posredovanje Vašingtona omogućiti približavanje stavova ili će suprotstavljeni zahtevi ponovo sprečiti postizanje dogovora.

Izvor: WebTribune