Nemačko pravosuđe iznelo je nove dokaze u postupku protiv Sergeja Kuznjecova (50), bivšeg kapetana ukrajinske vojske, optuženog da je predvodio grupu odgovornu za eksplozije na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 u septembru 2022. godine.

Kako prenosi Fajnenšel tajms, pred sudom u Hamburgu pročitane su dve overene pisane izjave Kuznjecovljevih nekadašnjih vojnih starešina, kao i službena dokumentacija o njegovom statusu u vreme sabotaže.

Iz tih dokumenata proizlazi da je Kuznjecov tokom operacije bio aktivni pripadnik ukrajinskih oružanih snaga i da nije mogao samostalno da napusti svoje dužnosti.

Komandanti otkrili šta je radio u vreme eksplozija

Pukovnik Roman Červinski, nekadašnji zamenik komandanta jedinice u kojoj je Kuznjecov služio, naveo je da je osumnjičeni izvršavao zadatke specijalnih snaga ukrajinske vojske tokom otpora ruskoj invaziji.

Prema njegovom svedočenju, Kuznjecov je ostao pod njegovom direktnom komandom sve do oktobra 2022. godine, odnosno i tokom septembra, kada su gasovodi uništeni.

Červinski je takođe naveo da Kuznjecov nije napuštao dužnost na sopstvenu inicijativu, niti bez odobrenja nadređenih.

Slične navode izneo je i pukovnik Jurij Semenjuk, nekadašnji komandant iste jedinice.

Njihova svedočenja predstavljaju važan deo sudskog postupka jer otvaraju pitanje da li je osumnjičeni mogao da učestvuje u tako složenoj operaciji bez znanja svojih vojnih starešina.

Ipak, sama činjenica da se nalazio pod vojnom komandom ne dokazuje da je ukrajinski državni vrh naredio sabotažu.

Šest eksplozivnih punjenja, stotine metara čelika uništeno

Na suđenju su izneti i detalji o razornim eksplozijama koje su oštetile gasovode na dnu Baltičkog mora.

Policijski stručnjak za eksplozive naveo je da je postavljeno ukupno šest eksplozivnih punjenja, raspoređenih u nekoliko grupa, od kojih su pojedine bile udaljene više od 77 kilometara.

Prva eksplozija izazvala je katastrofalna oštećenja na dva dela gasovoda.

Zbog ogromnog pritiska gasa unutar cevi, čelična konstrukcija počela je nekontrolisano da se pomera po morskom dnu, što je izazvalo dodatna pucanja.

Prema nalazima predstavljenim sudu, gotovo 300 metara jednog gasovoda i još 250 metara drugog bilo je razoreno.

Cevi su bile napravljene od čelika debljine 2,7 centimetara i dodatno ojačane betonskom oblogom.

Osumnjičeni ćuti i poziva se na vojnu tajnu

Kuznjecov je uhapšen u Italiji tokom 2025. godine, a potom izručen Nemačkoj, gde mu se sudi zbog izazivanja eksplozije, uništavanja imovine i saučesništva u ratnim zločinima.

Bivši ukrajinski oficir odbio je da iznosi svoju odbranu, pa čak i da razgovara sa advokatima o pojedinostima slučaja, pozivajući se na obavezu čuvanja vojnih tajni.

Njegovi branioci zatražili su obustavljanje postupka, tvrdeći da zbog tih ograničenja nije u mogućnosti da se adekvatno brani.

Međutim, sud u Hamburgu odbacio je zahtev i odlučio da se suđenje nastavi.

Kijev negira umešanost

Vladimir Zelenski više puta je negirao da je ukrajinska država učestvovala u uništavanju gasovoda Severni tok.

Umešanost je ranije odbacio i bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni, koji je u vreme eksplozija bio na čelu oružanih snaga.

Sa druge strane, Červinski je u svojoj izjavi ocenio da su gasovodi predstavljali legitimne mete, jer su, prema njegovom stavu, finansijski podržavali rusku agresiju.

Eksplozije iz septembra 2022. godine prekinule su jedan od najvažnijih energetskih pravaca između Rusije i zapadne Evrope i izazvale veliku međunarodnu istragu.

Četiri godine kasnije, pitanje ko je izdao naređenje za njihovo uništenje i dalje ostaje bez konačnog sudskog odgovora.

Izvor: Financial Times / Associated Press