Jedan od njih tokom noći bio je meta napada bespilotne letelice, dok se pitanje mostova preko najveće ukrajinske reke sve više nameće kao jedan od najvažnijih elemenata daljeg toka borbenih dejstava.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je u napadu na Južni most oštećena konstrukcija mosta, zaštitna ograda, kolovoz i betonska zaštitna konstrukcija metroa. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je napad na drumsko-železnički most preko Dnjepra u Kijevu, ali nije preciziralo koji je prelaz pogođen.

Moskva tvrdi da se pogođeni most koristi za prebacivanje jedinica i dopremanje vojnog tereta ukrajinskim snagama koje deluju u Donbasu. Zbog položaja Dnjepra takvi prelazi imaju daleko veći značaj od običnih saobraćajnih objekata.

Vojni analitičar i pukovnik u penziji Mihail Hodarenok ukazuje da Dnjepar praktično deli Ukrajinu na dva dela. Sama reka na pojedinim mestima široka je do 1.200 metara, dok njena dolina može da dostigne širinu od čak 18 kilometara, zbog čega je prelazak bez velikih stalnih mostova izuzetno težak.

U Kijevu trenutno postoji devet glavnih mostova preko Dnjepra. Preko Južnog mosta, koji je pogođen tokom noćnog napada, odvija se oko 90 odsto tranzitnog saobraćaja između delova Ukrajine na levoj i desnoj obali.

Mostovi preko Dnjepra postoje i u Kanevu, Čerkasima, Svetlovodsku, Kremenčugu, Dnjeprodzeržinsku, Dnjepropetrovsku i Zaporožju. Gotovo svaki od tih prelaza ima strateški značaj i za Ukrajinu kao državu i za njene oružane snage.

Preko njih se kreću železnički transporti i drumske kolone sa municijom, gorivom, hranom, opremom i drugim materijalnim sredstvima namenjenim jedinicama na frontu. Istim pravcima obavlja se pregrupisavanje snaga kada je potrebno povećati borbene i operativne sposobnosti ukrajinske vojske na pojedinim sektorima.

Ti mostovi tokom čitavog rata omogućavaju i funkcionisanje značajnog dela ukrajinske privrede i vojnoindustrijskog kompleksa. Njihov značaj dodatno povećava geografija: Dnjepar nije prepreka koju je moguće jednostavno zaobići alternativnim kopnenim pravcem.

Zbog toga se postavlja pitanje zašto sistematske mere za onesposobljavanje tih prelaza nisu počele znatno ranije. Procena je da bi uništavanje mostova preko glavne ukrajinske reke moglo veoma brzo da utiče na sposobnost ukrajinskih snaga da održavaju sadašnji intenzitet borbenih operacija i time približi završetak borbi.

Posebno pitanje je kojim oružjem bi veliki mostovi mogli efikasno da budu uništeni. Vanredni savetnik Vladimira Zelenskog Sergej Beskrestnov tvrdi da su ruske snage prvi put upotrebile posebnu „sekuću“ bojevu glavu na bespilotnim letelicama, konstruisanu za uništavanje visokonaponskih stubova i metalnih konstrukcija mostova.

Takva sredstva mogla bi da budu naročito efikasna protiv visećih mostova kod kojih je kolovoz povezan sa pilonima čeličnim sajlama. Presecanje tih sajli kumulativno-sekućom bojevom glavom može da izazove rušenje dela konstrukcije. U Kijevu toj kategoriji pripadaju Severni, Parkovski i Južni most.

Međutim, postoji velika razlika između uništavanja jednog raspona, koji remontne ekipe mogu relativno brzo da obnove, i rušenja nosećih stubova. Bespilotne letelice imaju relativno male bojeve glave, dok krstareće rakete i operativno-taktičke balističke rakete takođe možda ne bi brzo dale potreban rezultat protiv masivnih nosećih konstrukcija.

Za takav zadatak bile bi potrebne posebne vođene avionske bombe mase između tri i pet tona. Njih mogu da nose avioni tipa Su-34 i Tu-22M3, što bi zahtevalo njihov ulazak u vazdušni prostor u kojem deluje ukrajinska protivvazdušna odbrana i samim tim stvorilo rizik od gubitka letelica.

Jedan od mogućih scenarija bio bi prethodno neutralisanje ukrajinskih protivvazdušnih raketnih jedinica koje štite mostove na Dnjepru. Nakon uspostavljanja makar privremene i lokalne vazdušne nadmoći, prelazi bi mogli da budu napadnuti znatno težim sredstvima.

Takva taktika nije nova. Američko ratno vazduhoplovstvo je tokom rata protiv Jugoslavije 1999. godine najpre napadalo snage i sredstva protivvazdušne odbrane koja su štitila određene objekte, a zatim mostove gađalo snažnim avionskim bombama, uključujući vođene bombe tipa JDAM.

Sličan redosled operacija ne može se isključiti ni u slučaju ruskih snaga. Procena je da su druga sredstva za pouzdano uništavanje masivnih nosećih stubova mostova znatno manje efikasna od teških avionskih bombi kategorije FAB-3000 do FAB-5000.

Istovremeno, čak i onesposobljavanje nekoliko visećih mostova kumulativno-sekućim bojevim glavama moglo bi ozbiljno da poremeti prebacivanje ljudi, tehnike i materijala preko Dnjepra. Takav razvoj događaja mogao bi, prema ovoj proceni, da utiče i na stav političkog i vojnog rukovodstva u Kijevu prema mogućnosti završetka borbenih dejstava.