Najvažnije:
- Najmanje 13 osoba je poginulo, a 30 je povređeno tokom najnovijeg talasa noćnih ruskih napada na Ukrajinu;
- Moskva je saopštila da je izvela napade na dva teretna broda u blizini ukrajinske crnomorske luke Odesa;
- Ves Striting je boravio u svojoj prvoj poseti Ukrajini u svojstvu novog ministra odbrane Ujedinjenog Kraljevstva – istog dana kada je London najavio nove sankcije protiv ruskih brodova, banaka i industrijskih kompanija;
- Ukrajinske snage su tokom noći pogodile veliku rusku rafineriju nafte;
- Bivši ukrajinski ambasador u SAD, koji je smenjen ranije ove nedelje, osumnjičen je za nezakonito sticanje bogatstva i neprijavljivanje imovine, saopštile su danas nadležne službe.
UŽIVO
Senat SAD usvojio zakon o sankcijama Rusiji
Američki Senat usvojio je danas veliki paket sankcija protiv Rusije, nazvan po pokojnom senatoru Lindžiju Grejemu, koji je imao ključnu ulogu u višemesečnim pregovorima o tom zakonu.
Zakon je usvojen velikom većinom, sa 86 glasova "za" i 11 "protiv", a sada treba da bude razmatran u Predstavničkom domu Kongresa, koji je trenutno na pauzi do septembra, prenosi CNN. Predlog zakona predviđa obavezne sankcije protiv visokih zvaničnika ruske vlade, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i protiv ruskih oligarha, državnih kompanija i stranih firmi koje podržavaju rusku odbrambenu industriju. Paket, takođe, predviđa uvođenje carina do 100 odsto na robu iz pet najvećih kupaca ruske nafte i prirodnog gasa, među kojima su Kina i Indija.
O konačnoj visini carina odlučivao bi američki trgovinski predstavnik Džejson Grir. Izuzetak bi bile zemlje koje uvoze manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza prirodnog gasa i koje rade na značajnom smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Dan pre smrti, Grejem je u Kijevu, dok je stajao ispred tenkova na ulicama ukrajinske prestonice, saopštio da su administracija SAD i ključni senatori postigli dogovor o paketu.
Nakon njegove smrti, kolege iz Senata zalagale su se za usvajanje zakona, nazivajući ga "prikladnim nasleđem" pokojnog senatora.
"Poznajem ovog čoveka 32 godine i spreman sam da kažem - ovo je najveće dostignuće Lindžija Grejema", izjavio je predsednik Odbora za oružane snage Senata Rodžer Viker. Senat je prvo proceduralno glasanje o zakonu održao neposredno nakon Grejemove sahrane u Vašingtonu.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, tada je prisustvovao ceremoniji, sastao se sa senatorima na Kapitolu i pratio glasanje iz galerije iznad sale.
"Ovaj zakon je veoma važan, a pritisak sankcija na Rusiju je veoma važan. To nije samo pitanje novca i zaustavljanja finansiranja rata, već i veliki signal Evropi i Ukrajini", rekao je tada Zelenski novinarima. Prvobitna verzija predloga, predstavljena u aprilu 2025. godine, predviđala je minimalne carine od 500 odsto i manje izuzetaka, međutim, tokom više od 15 meseci pregovora administracija i pregovarači iz Kongresa dogovorili su nižu stopu carina, uz davanje ovlašćenja američkom trgovinskom predstavniku da odlučuje o njihovoj primeni.
Senat je na kraju odbacio amandman kojim bi se promenile odredbe o carinama, dok je drugi predlog, prema kojem bi zemlje koje više ne budu među pet najvećih kupaca ruske nafte bile oslobođene carina, povučen nakon što je Grir dao takvo obećanje u pisanoj formi.
Kalas: Novi ruski napadi dodatni razlog za pooštravanje sankcija Moskvi
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je da je svaki novi ruski napad na Ukrajinu dodatni razlog da Evropa pojača pritisak na Moskvu.
Kalas je na mreži X navela da je Evropska unija, kao odgovor na nedavnu seriju ruskih vazdušnih udara, usvojila nove sankcije protiv pet osoba povezanih sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom.
"Sa vojskom zaglavljenom na bojnom polju, Moskva dodatno eskalira svoju kampanju terora protiv civila. EU mora da nastavi da intenzivira pritisak na Rusiju dok Moskva ne okonča svoj rat", navela je Kalas.
Evropski savet je saopštio da je su danas usvojene dodatne restriktivne mere protiv pet osoba koje su odgovorne za podršku ruskom vojnom i industrijskom kompleksu, "kao odgovor na kontinuiranu agresiju Rusije protiv Ukrajine i njene intenzivirane napade namerno usmerene na civile i civilnu infrastrukturu".
"Navedene osobe zauzimaju visoke položaje u ruskim kompanijama koje su aktivne u sektorima odbrane i vojne tehnologije, uključujući razvoj, proizvodnju ili isporuku vojne tehnologije i opreme koju ruske oružane snage koriste u ratu agresije protiv Ukrajine", navodi se u saopštenju.
Sankcije su uvedene protiv generalnog direktora AD "Serpuhovskog zavoda Metalist", Ramila Naileviča Badgutdinova, koji je na čelu kompanije koja se bavi proizvodnjom preciznih elektromehaničkih komponenti, uključujući sisteme koji se koriste u ruskoj balističkoj raketi Iskander-M.
Savet je takođe na listu sankcija uvrstio Aleksandra Jureviča Đukarjeva, generalnog direktora AD "Krasnojarski mašinostrojni zavod", kompanije koja se bavi proizvodnjom balističkih raketa, uključujući raketni sistem RS-28 "Sarmat".
Među ostalim navedenim osobama su direktori ruskih kompanija koje se bave proizvodnjom vojnih komunikacionih sistema i razvojem softvera za bespilotne letelice i vojne tehnologije vezane za svemir.
Kako je saopšteno, sankcije su danas usvojene u skladu sa okvirom restriktivnih mera Evropske unije koje su usmerene na akcije koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
"Osobe navedene u ovom režimu sankcija podležu zamrzavanju imovine, a zabranjeno im je pružanje sredstava ili ekonomskih resursa, direktno ili indirektno, ili u njihovu korist. Pored toga, zabrana putovanja u EU primenjuje se na fizička lica navedena na listi", navodi se u saopštenju.
Tas: Najmanje dve osobe poginule, jedna povređena u ukrajinskom napadu na Krim
Najmanje dve osobe su poginule, a jedna je povređena danas u ukrajinskom napadu dronom na Krim, saopštio je lider regiona Sergej Aksjonov.
On je objavio na platformi Maks da su ukrajinske snage izvršile napad na stambenu zgradu u Kerču na Krimu, preneo je TAS. Aksjonov je izrazio saučešće porodicama žrtava i poželeo brz oporavak povređenoj osobi.
Rosatom izdao dozvole kineskim brodovima koji će Severnim morskim putem ići ka Evropi
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom, koja upravlja Severnim morskim putem (NSR) kroz Arktik, saopštila je danas da je izdala dozvole za sedam kineskih tranzitnih brodova koji će tom rutom ploviti ka Evropi.
Direktor Rosatoma Aleksej Lihačov izjavio je da kineska kontejnerska kompanija "Si ledžend šiping" planira da pokrene prvu redovnu kontejnersku liniju između Kine i Evrope preko Severnog morskog puta, prenosi Rojters.
"Za razliku od ranijih kontejnerskih prevoza preko Severnog morskog puta, koji su uglavnom bili eksperimentalni ili jednokratni, program za 2026. godinu predviđa potpuno uspostavljanje redovne linije, sa brodovima koji će tokom cele plovidbene sezone isplovljavati svake sedmice", naveo je Lihačov u saopštenju.
Lihačov je ocenio da ova ruta postaje transportni koridor od globalnog značaja zbog pogoršanja situacije u Persijskom zalivu. Moskva nastoji da Severni morski put razvije u alternativu Sueckom kanalu, ali su veći troškovi plovidbe i sezonski led do sada otežavali ostvarenje tog cilja, navodi agencija.
Naftogas: Rusi masovno napali objekte Ukrnafte
Ruska Federacija je napala sedam objekata koji obezbeđuju proizvodnju nafte i gasa na istoku zemlje, saopštila je pres služba Naftogasa.
Posebno se napominje da je uništena oprema ključna za poslovanje kompanije, što je dovelo do zatvaranja niza pogona i gubitka značajnih obima proizvodnje.
"Rusija sistematski napada ukrajinsku proizvodnju nafte i gasa kako bi nanela maksimalnu štetu našoj infrastrukturi uoči zime. Večeras se dogodilo najmasovnije granatiranje objekata Ukrnafte u poslednje vreme. Srećom, nije bilo žrtava“, rekao je Serhij Fedorenko, vršilac dužnosti predsednika Upravnog odbora Naftogasa.
Hitan sastanak u Nemačkoj
Nemački Savet za nacionalnu bezbednost održava danas sednicu povodom incidenta u kojem je na aerodromu Lajpcig/Hale pronađen dron sa eksplozivnom napravom, dok je istragu zbog značaja slučaja preuzelo Savezno državno tužilaštvo.
Kijev: Ukrajinske snage na Krimu uništile bateriju "pancira-S1"
Ukrajinske vojska saopštila je u da su njene snage tokom noći izvele više udara na ruske vojne ciljeve na Krimu, kao i u delovima Hersonske i Zaporoške oblasti, prenosi Ukrinform.
Prema navodima Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, pogođeni su radarska stanica za rano otkrivanje kod Olenivke i objekat za skladištenje i lansiranje udarnih dronova u oblasti Gvardijsko.
U saopštenju se navodi da su uništena i dva zemaljska repetitora za upravljanje bespilotnim letelicama tipa “geran“ i “gerber“, kao i da su izvedeni napadi na skladište goriva u oblasti Melitopolja i remontnu jedinicu ruskih snaga kod Jakimovke u Zaporoškoj oblasti.
Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine saopštila je da su njene specijalne jedinice na Krimu uništile ruski protivvazdušni raketni sistem “pancir-S1“ i vojni kran.
Rusija se za sada nije oglasila povodom tih tvrdnji.
MO Rusije: U Sumskoj oblasti pogođen pogon za sklapanje motora za dronove
Ruska vojska je pogodila objekat u Sumskoj oblasti gde su se sklapali motori za dronove, tvrdi rusko Ministarstvo odbrane.
Kako se navodi, reč je o motorima za bespilotne letelice dugog dometa.
U toku napadi na Jalti
Uništen vojni železnički ešalon ukrajinske vojske
Ruske snage izvele su napad na železnički ešalon koji je, prema navodima Ministarstva odbrane Rusije, prevozio vojnu tehniku Oružanih snaga Ukrajine u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Prema saopštenju Ministarstva, napad je najpre izveden bespilotnom letelicom „Geranj“, koja je pogodila lokomotivu i zaustavila kompoziciju sa vojnom tehnikom.
„Nakon toga vojni ešalon pogođen je raketom 'Iskander'“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je takođe saopštilo da su Vazdušno-kosmičke snage Rusije navođenim avio-bombama FAB-500 izvele udare na punktove za upravljanje bespilotnim letelicama ukrajinske vojske na teritoriji Donjecke Narodne Republike i Harkovske oblasti.
Ukrajina pred lansiranjem svoje balističke rakete; SAD ne može pomoći Ukrajini
Bivši ministar odbrane Ukrajine Fedorov naveo da je Ukrajina uspešno testirala sopstvenu balističku raketu, kao i da je sada potrebno samo okončati testiranje i pokrenuti proizvodnju.
On je takođe rekao da Rusija poslednjih meseci lansira više raketa mesečno ili nedeljno, nego što ih Ukrajina dobije tokom nekoliko meseci. "SAD nisu u stanju da u potpunosti zadovolje potrebe Ukrajine za naoružanjem zbog sopstvenih ograničenja", dodao je.
Ukrajina trpi sistematske poraze
Ukrajina je iscrpela zalihe oružja, pa i sam koncept ratovanja – što je priznao i bivši komandant Valerij Zalužni – izjavio je za Sputnjik penzionisani pukovnik i vojni analitičar Viktor Litovkin.
Zauzeta Ustinovka
Ruske snage preuzele kontrolu nad Ustinovkom u Harkovskoj oblasti, potisnuvši ukrajinske jedinice gotovo osam kilometara od administrativne granice sa Belgorodskom oblašću, izjavio je vojni ekspert Andrej Maročko.
Podseća se da je Ministarstvo odbrane Rusije još 3. avgusta saopštilo da su pripadnici grupacije "Sever" preuzeli kontrolu nad naseljem Ustinovka u Harkovskoj oblasti.
U ruskim napadima pogođene nemačke kompanije u Ukrajini i teretni brod u Crnom moru
U ruskim napadima dronovima pogođene su nemačke kompanije u Ukrajini i nemački teretni brod u Crnom moru, pri čemu su oštećeni skladišta kompanija Likvi moli i Puma, kao i teretni brod "Emil" u vlasništvu hamburške brodarske kompanije, javljaju nemački mediji.
Za sada nema podataka da li je neko od zaposlenih povređen, javlja Bild, prenosi Dojče vele. Prema navodima lista, teretni brod "Emil" pogođen je juče u Crnom moru, oko 40 kilometara od luke Odesa. U napadu je otkazalo više tehničkih sistema, brod je izgubio mogućnost manevrisanja, a na njemu je izbio požar.
Posada je evakuisana, a tokom evakuacije brod je, prema pisanju Bilda, ponovo pogođen bespilotnom letelicom. Nezvanično, niko nije povređen niti je među članovima posade bilo nemačkih državljana.
Zelenski smenio još četiri ambasadora - u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Pakistanu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio je ambasadore u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Pakistanu, a odluke o razrešenjima objavljene su u zasebnim predsedničkim dekretima, prenosi Ukrinform.
Vasil Kirilič je razrešen dužnosti vanrednog i opunomoćenog ambasadora Ukrajine u Republici Hrvatskoj, Volodimir Škurov je smenjen sa funkcije vanrednog i opunomoćenog ambasadora Ukrajine u Republici Albaniji, Oleg Gerasimenko je razrešen dužnosti vanrednog i opunomoćenog ambasadora Ukrajine u Crnoj Gori, a Markijanu Čučuku se završila diplomatska misija vanrednog i opunomoćenog ambasadora Ukrajine u Islamskoj Republici Pakistan.
Britanija uvela nove sankcije Rusiji, na meti brodovi, banke i brodarska kompanija
Velika Britanija uvela je novi paket sankcija Rusiji, usmeren na brodove, banke i industrijske kompanije, s ciljem da dodatno ograniči finansijske tokove koje Moskva može da koristi za finansiranje rata u Ukrajini.
Britanska vlada je saopštila da je na listu sankcija dodala 13 novih subjekata, uključujući šest ruskih banaka, šest brodova i jednu kompaniju za upravljanje brodovima sa sedištem u Indiji, preneo je Rojters. Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Velika Britanija je u okviru svog režima sankcija uvela mere protiv više od 3.200 pojedinaca, kompanija i plovila povezanih sa Rusijom.
Značajan deo tih sankcija usmeren je na ograničavanje prihoda Moskve od izvoza nafte i drugih izvora finansiranja rata.
BONUS VIDEO
Komentari (0)