Najvažnije: 

  • Rusija nastavlja sa napadima, na meti Zaporoška i Harkovska oblast
  • EU zabrinuta zbog pritiska SAD na Kijev
  • Lavrov: Kijev prekšio sve međunarodne norme
  • Ukrajina rizikuje da od juna ostane bez novca za odbranu od Rusije
  • Rusija: Zauzeli smo selo u Harkovskoj oblasti 

Ukrajina: Napredujemo na frontu

Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je zauzelo selo Ševjakovka u Harkovskoj oblasti, dok Oružane snage Ukrajine negiraju ove navode i ističu da su ostvarile napredak na tom, ali i drugim delovima fronta.

Zelenski: Napadi na energetsku infrastrukturu zamena za blaže sankcije Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da Kijev pojačava napade na rusku energetsku infrastrukturu kao kompenzaciju za slabljenje međunarodnog pritiska na Moskvu nakon ublažavanja naftnih sankcija. 

Ukrajina rizikuje da od juna ostane bez novca za odbranu od Rusije

Ukrajina rizikuje da ostane bez novca za odbranu od Rusije u roku od dva meseca, a Kijev trenutno ima dovoljno sredstava za pokrivanje ratnih troškova do juna, procenili su domaći i strani zvaničnici, koji su za Blumberg govorili pod uslovom anonimnosti.

Među mnoštvom faktora koji ugrožavaju desetine milijardi evra pomoći od ključnih donatora Ukrajine su i mađarski veto na zajam Evropske unije od 90 milijardi evra, kao i nesuglasice oko najnovijeg paketa pomoći Međunarodnog monetarnog fonda.

Guverner Nacionalne banke Ukrajine Andrij Pišni izjavio je ranije da će, ukoliko ne stignu međunarodna sredstva, ta banka u najgorem slučaju morati da nastavi direktno kreditiranje Ministarstva finansija, a taj novac bi se koristio za plaćanje vojnika i radnika, i za finansiranje osnovnih usluga.

Sjedinjene Američke Države su gotovo ukinule direktnu pomoć Ukrajini od kada se američki predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću u januaru prošle godine, čime je Evropska unija ostala glavni finansijer Ukrajine, ali je i taj izvor pomoći za Kijev sada neizvestan, nakon što je mađarski premijer Viktor Orban rekao da će blokirati isplatu kredita dok Ukrajina ne nastavi tranzit ruske nafte preko svoje teritorije kroz naftovod "Družba", za koji Ukrajina navodi da je oštećen u napadu ruskih snaga.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je ranije da će EU dati kredit Ukrajini "na ovaj ili na onaj način". Kijev se, takođe, bori da ispuni obaveze u okviru najnovijeg programa kreditiranja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 8,1 milijarde dolara, koji je odobren prošlog meseca, usred eskalacije političkog sukoba između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ukrajinskog parlamenta.

Poslanici u ukrajinskom parlamentu još nisu usvojili amandmane na poreske zakone koje traži MMF, koji bi otvorili put za dalje isplate nakon što je 1,5 milijardi dolara isplaćeno u okviru četvorogodišnjeg programa. Ukrajina ima rok do sledećeg zakazanog pregleda stanja u zemlji od strane MMF-a u junu da sprovede reforme.

Zelenski u potrazi za novim saveznicima i investicijama

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski boravi u ključnoj zvaničnoj poseti Saudijskoj Arabiji, čiji je primarni cilj korenito jačanje bezbednosnog i ekonomskog partnerstva između dve zemlje.

Ova poseta predstavlja jedan od najvažnijih koraka u ukrajinskoj strategiji širenja savezništava izvan tradicionalnog zapadnog bloka, sa namerom da se uticajne države Globalnog juga direktno uključe u podršku ukrajinskoj „formuli mira“. Centralno mesto u razgovorima zauzima vojno-tehnička saradnja u okviru koje Kijev nudi svoje dragoceno i jedinstveno iskustvo u protivvazdušnoj odbrani i tehnologijama za suzbijanje dronova, sa posebnim akcentom na neutralizaciju iranskih bespilotnih letelica.

Pored vojnih pitanja, Saudijska Arabija potvrđuje svoju nezamenljivu ulogu diplomatskog posrednika u rešavanju najtežih humanitarnih kriza, uključujući procese razmene ratnih zarobljenika i napore za povratak deportovane ukrajinske dece. Istovremeno, dve strane intenzivno koordiniraju napore na polju globalne energetske stabilnosti, svesne da energetska bezbednost cele Evrope direktno počiva na stabilnom snabdevanju resursima iz ovog regiona. Paralelno sa energetikom, kritično pitanje predstavlja i prehrambena sigurnost, s obzirom na to da je stabilnost „žitnog koridora“ i direktan uvoz žitarica iz Ukrajine od presudnog značaja za sprečavanje socijalnih nemira u zalivskim zemljama.

Dugoročna vizija ovog partnerstva ogleda se u ambicioznim planovima za posleratnu obnovu, gde Kijev aktivno nastoji da privuče saudijski kapital u ključne sektore ukrajinske ekonomije. Razgovori obuhvataju velike investicione projekte u infrastrukturi, poljoprivredi i energetici koji bi trebali da otpočnu odmah po završetku aktivnih borbenih dejstava. Ovakvim pristupom, Ukrajina ne samo da obezbeđuje trenutnu vojnu i diplomatsku podršku, već postavlja temelje za duboku ekonomsku integraciju sa jednom od najmoćnijih ekonomija sveta, čime se trajno menja geopolitička pozicija Kijeva na međunarodnoj sceni.

Lavrov: Situacije u Iranu i Ukrajini se razlikuju, Kijev prekršio sve međunarodne norme

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u četvrtak da se situacije u Iranu i Ukrajini razlikuju, jer je, prema njegovim rečima, "Kijev, zajedno sa svojim zapadnim sponzorima, prekršio sve međunarodne norme koje je bilo moguće prekršiti", dok Iran ''nije prekšio nikakve međunarodne obaveze''.

Ruski ministar je rekao da je američka strana uništila iranski nuklearni sporazum i da nije bilo kršenja sa strane Irana. Prema njegovim rečima, u slučaju Ukrajine, Rusija je upozorila da Francuska, Nemačka i druge zapadne zemlje vode situaciju ka krizi, a takođe je predložila zaključivanje sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO-om u decembru 2021. godine.

"Rečeno nam je da nas se to ne tiče i da će Ukrajina ući u NATO", naglasio je Lavrov.

Naveo je da su tokom pregovora o Ukrajini, lideri Evropske unije i NATO-a su samo pokušavali da odvrate američku delegaciju od dogovora postignutih između ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa u Enkoridžu na Aljasci.

"Svi naredni pregovori nakon Enkoridža bili su otežani time što su EU i rukovodstvo NATO, pre svega (predsednik Evropske komisije) Ursula fon der Lajen i (generalni sekretar NATO-a) Mark Rute, na svaki način pokušavali da potkopaju ta razumevanja i odvrate američku administraciju od dogovora koje smo, po njihovom sopstvenom predlogu, podržali“, naveo je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Vašington nastoji da učini sve kako bi od ukrajinske strane dobio saglasnost sa dogovorima postignutim tokom rusko-američkog samita u Enkoridžu.

"Vidim da američka strana nastoji da učini sve kako bi osigurala da Kijev prihvati onaj dogovor koji su postigli predsednici Rusije i SAD na Aljasci", naveo je Lavrov, ističući da veruje da je ovaj pristup jedini ispravan.

Putin zahteva da oligarsi finansijski pomognu budžet zbog troškova rata

Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od vodećih ruskih biznismena da doniraju sredstva u državni budžet kako bi pomogli stabilizaciju finansija zemlje zbog rastućih troškova rata u Ukrajini, rekli su izvori upoznati sa situacijom za list Fajnenšel tajms.

Kako su naveli ti izvori, Putin je izneo zahtev juče, tokom sastanka sa grupom istaknutih oligarha, i jasno poručio da je odlučan da nastavi rat dok Rusija ne preuzme kontrolu nad preostalim delovima regiona Donbasa koji nisu pod njenom kontrolom.

Prema navodima izvora, ruski predsednik je ranije podržavao kompromisni predlog da Donbas postane demilitarizovana ili specijalna ekonomska zona, ali je odustao od te ideje nakon što je Ukrajina odbila mogućnost predaje tog regiona.

Prema izvorima, najmanje dvojica biznismena izrazila su spremnost da pomognu. Oligarh Sulejman Kerimov navodno je ponudio doprinos od 1,1 milijardu evra, dok je magnat u industriji metala Oleg Deripaska takođe pristao da učestvuje.

Zahtev za dobrovoljne doprinose deo je šireg nastojanja vlasti da uključe ruske kompanije u finansiranje povećanih vojnih troškova. Rusija je u januaru povećala PDV sa 20 na 22 odsto kako bi prikupila dodatna sredstva, dok je ranije uveden i jednokratni porez na neočekivane prihode velikih kompanija.

Ruski ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov rekao je da vlasti razmatraju i mogućnost novog poreza na neočekivane prihode ukoliko rublja nastavi da slabi.

Ruski vojni budžet prošle godine je porastao za 42 odsto i dostigao 13,1 bilion rubalja, odnosno oko 143 milijarde evra. U međuvremenu, borbe u regionu Donbasa usporene su intenzivnim ratovanjem dronovima, što je dovelo do većih gubitaka među ruskim snagama.

Poslednja runda mirovnih pregovora zastala je u januaru zbog neslaganja oko teritorijalnih zahteva.

Ruski budžetski deficit u prva dva meseca godine dostigao je više od 90 odsto planiranog godišnjeg nivoa, dok su zapadne sankcije primorale Moskvu da prodaje naftu uz velike popuste. Privremeni rast prihoda zabeležen je nakon izbijanja rata između SAD, Izraela i Irana, koji je podigao cene nafte.

Rusija nastavlja sa napadima na Ukrajinu 

Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je da, iako SAD najviše pomažu Ukrajini, taj sukob nije američki rat, dok premijer Mađarske Viktor Orban ističe da je nepravedno što građani njegove zemlje trpe ekonomske posledice konflikta u kojem ne učestvuju.

Ruska vojska nastavlja sa intenzivnim napadima širom Ukrajine, na meti su bile Zaporoška i Harkovska oblast.

Istovremeno, ukrajinske snage uzvraćaju udare na rusku teritoriju. Prema saopštenju ruskih vlasti, nad više ruskih regiona oboreno je 125 ukrajinskih dronova. U Belgorodu su u napadima poginula dva civila, a jedan je ranjen. Rafinerija nafte "Kirišinjefteorgsintez" u Lenjingradskoj oblasti oštećena je u napadu dronova.

Moskva očekuje nastavak pregovora o Ukrajini čim okolnosti dozvole, a teritorijalno pitanje ostaje ključno, saopštio je Kremlj.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je trilateralni sastanak sa predsednicima SAD i Rusije jedini način za rešavanje preostalih teritorijalnih pitanja i obezbeđivanje bezbednosnih garancija. Prema njegovim rečima, uslovljavanje SAD povlačenjem snaga iz Donbasa ugrožava bezbednost Ukrajine i šireg regiona.

Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog pritiska SAD na Kijev. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas ocenila je da je takav pristup pogrešan i upozorila da Ukrajina ne sme upasti u zamku ruskih zahteva.

Specijalni predstavnik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev naveo je da je Kijev shvatio da će bezbednosne garancije SAD dobiti tek nakon povlačenja snaga iz Donbasa, što je, prema njegovim rečima, ohrabrujuće za pregovore.

Na diplomatskom planu, ruska parlamentarna delegacija je stigla u Vašington na razgovore sa članovima Kongresa, što je prvi korak ka obnovi dijaloga.

U Mađarskoj su razotkrivena tri ukrajinska špijuna. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je da je to grub napad na suverenitet Mađarske.