POLJSKA PRESEKLA ZELENSKOG: Ukrajinska vojska se raspada, Rusija kuca na vrata Slovjanska“

Poljska je praktično ugasila svaku nadu Volodimira Zelenskog da bi ukrajinske vazduhoplovne snage mogle biti spasene novom isporukom borbenih aviona iz Varšave. Dok poljski Generalštab pokušava da podigne moral u Kijevu, obećavajući da će jednog dana predati rashodovane MiG-ove 28, nezavisni OSINT analitičari iz Poljske prilažu mnogo sumorniju sliku realnosti i otvoreno govore o ukrajinskom slomu na frontu.

U zvaničnom saopštenju Generalštaba navodi se da će Ukrajina dobiti MiG-ove tek kada „dostignu svoj ciljani operativni vek i kada više ne bude mogućnosti za njihovu modernizaciju“. Prema podacima Defence24, taj trenutak se svakako neće desiti pre 2026. godine. Do tada se očekuje isporuka prvog F-35 Poljskoj, koji će popuniti eskadrilu u 32. avio-bazi u Lasku.

Nakon toga trebalo bi da počne isporuka lakih borbenih aviona FA-50PL, predviđenih za 23. avio-bazu u Minsku-Mazoveckom. Prva eskadrila FA-50, procenjuje se, neće dostići punu operativnu spremnost pre kraja naredne godine. Zbog toga Poljska nema nikakav realan prostor da ranije pošalje nove MiG-29 Ukrajini — poljske snage ih i dalje aktivno koriste, pre svega za izviđanje iz vazduha, potvrđuje Defence24. Danas su stacionirani u 22. avio-bazi.

Podsetimo, Poljska je tokom 2023. poslala Ukrajini između 10 i 14 MiG-ova 29, kao i ogromne količine rezervnih delova i municije. Slovačka je predala dodatnih 10 aviona i još tri u lošijem stanju, korišćena kao izvor delova. Nije poznato koliko je ovih letelica do danas uništeno. Jedno je, ipak, jasno: eventualni transfer novih poljskih MiG-ova 2026. godine neće ni na koji način promeniti stanje na ratištu. Ukrajinska vojska se ubrzano povlači i trpi teške poraze.

Prema analizi grupe poljskih OSINT stručnjaka iz Centra za istočnoevropske studije (OSW), ukrajinske snage u Harkovskoj oblasti praktično su razbijene. Tempo ruskog napredovanja drastično je ubrzan još od početka novembra, iako je već oktobar bio rekordno težak za ukrajinsku liniju odbrane.

Samo u sektoru Pokrovsk, ruske snage zauzele su Rovno na magistrali koja povezuje Pokrovsk i Mirnograd. Napredovanje se nastavlja u pravcu Grišina, što Rusima omogućava da preseku poslednju ukrajinsku transportnu rutu između Pokrovska i Pavlograda.

U Siversku je situacija za Ukrajince podjednako loša — većina grada je pod kontrolom ruskih snaga. Zvanovka je oslobođena, a žestoke borbe vode se za Svjato-Pokrovskoje, južno od Siverska. Loši vremenski uslovi dodatno paralizuju ukrajinske trupe, pošto onemogućavaju standardnu upotrebu dronova za izviđanje i koordinaciju, navodi OSW. Ruske snage, prema tim podacima, probile su se i do Krasnog Limana — uprkos tome što ukrajinska strana pokušava da to negira.

Na harkovskom pravcu, ruske snage srušile su most preko Severnog Donjeca, potpuno razdvajajući ukrajinske grupe u zonama Vovčanska, Čugujeva i Velikog Burluka. Cilj tih udaraca je presecanje linija snabdevanja ukrajinskih trupa ka Vovčansku i Kupjansku, što ukazuje na širenje ruske ofanzive u ovom regionu. OSW opisuje da se ukrajinska „utvrđenja“ raspadaju kao od kartona, dok ruske jedinice nastavljaju prodor ka Slovjansku.

Još mračniji pogled na situaciju daje poljski vojni analitičar Mihailo Bruševski sa Defence24. Po njegovim rečima, ukrajinske snage više nisu u stanju da se adekvatno brane, pre svega zbog ozbiljnih problema u organizaciji. Formiranje novih brigada obustavljeno je još početkom godine. Kao posledica toga, samo deo ukrajinske vojske uopšte se nalazi na frontu.

Bruševski tvrdi da ukrajinski politički vrh odluke donosi prvenstveno na osnovu unutrašnjih obračuna i borbi elita. Rezultat toga je haos u institucijama, koji se potom direktno preliva u komandni lanac ukrajinske vojske. Tu konfuziju najskuplje plaćaju vojnici u rovovima.

Linija fronta oko Slovjanska oslanja se na tri ključne tačke — Krasni Liman, Siversk i Kosteantinjivku. Prema Bruševskom, dve od te tri „tvrđave“ biće vrlo brzo oslobođene od strane ruskih snaga. Završetak bitke za Siversk otvorio bi Rusiji istočni pristup Slovjansku, dok bi pad Mirnograda omogućio opkoljavanje sa juga.

Sa juga stiže i najteži signal: pad Huljajpolja predstavlja ozbiljan strateški poraz za čitav jugoistočni sektor ukrajinske odbrane. Ako ruska vojska nastavi ofanzivu (a linija fronta se već pomerila za oko 20 kilometara), ukrajinska pozadina na celom južnom pravcu postaće ugrožena. Otvoriće se direktan put ka Zaporožju.

Dok se ova slika sve jasnije ocrtava, Zelenski — ukoliko ostane u Kijevu — može samo da se nada obećanim poljskim MiG-ovima, iako ni oni, prema poljskim analitičarima, ne mogu više da promene tok rata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI