NEMA ŠANSE DA RUSI AMINUJU: Ovo su 7 KLJUČNIH tačaka ukrajinskog plana za mir

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da će njegova zemlja, uz pomoć evropskih saveznika, uskoro predočiti Sjedinjenim Američkim Državama finalizovanu verziju dokumenata koji čine predlog mirovnog paketa.

Istovremeno, američki “Vašington post” u analizi Dejvida Ignatijusa navodi da se već ocrtava okvir mogućeg mirovnog sporazuma. Ignatijus ukratko opisuje ideju: Ukrajina bi ostala samostalna država sa međunarodnim bezbednosnim garancijama, postala bi deo Evropske unije i dobila snažnu ekonomsku podršku kroz velika američko-evropska ulaganja.

Iako autor podseća na često kontroverzne poteze Donalda Trampa i njegovu navodnu sklonost ka Moskvi, izvori iz SAD, Evrope i Ukrajine tvrde da pregovori ipak napreduju.

Pritisci iz Vašingtona i bojazan od Trampovog pristupa

Analiza upozorava da bi preveliki Trampov pritisak na Zelenskog i evropske lidere mogao izazvati obrnutu reakciju i dodatno produžiti konflikt. Ignatijus ističe da je sada ključni trenutak u kojem Tramp treba da “ubedi”, a ne da prisiljava Ukrajinu i Evropu na odluke.

Prema toj logici, Tramp mora težiti sporazumu koji bi imao dugoročnu vrednost. U suprotnom, rizikuje da ostane bez ičega, dok bi se rat nastavio i dodatno rasplamsao.

Nova Strategija nacionalne bezbednosti Bele kuće, u kojoj se uočava Trampovo približavanje Rusiji, dodatno komplikuje pregovore. Dokument otvara mogućnost da se SAD distanciraju i od evropskih demokratija i od ruskog autoritarnog sistema, navodno kako bi smanjile rizik od sukoba između Moskve i Evrope.

Ignatijus ovaj pristup ocenjuje kao strateški pogrešan i moralno problematičan, jer izaziva snažan nemir u evropskim državama. Ipak, uprkos nejasnim osnovama, proces posredovanja i dalje postoji.

Tri dokumenta u centru pregovora

Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof dolaze iz biznis sveta, ali podležu proceni da Ukrajina može stati na noge samo uz kombinaciju snažnih bezbednosnih garancija i velikih ulaganja u oporavak.

Prema ukrajinskim izvorima, paket se sastoji iz tri segmenta: mirovnog sporazuma, bezbednosnih obaveza i plana ekonomske obnove. Evropa i Kijev trenutno rade na zajedničkim izmenama ovih dokumenata, a pregovori su daleko od završetka.

Ignatijus prenosi da se u razgovorima najviše ističe sedam centralnih tačaka.

Sedam ključnih tačaka

1. Ukrajina ulazi u Evropsku uniju do 2027. godine

Brzo priključenje EU izaziva rezervu pojedinih država članica, ali Trampova administracija veruje da se mađarsko protivljenje može prevazići. Ignatijus naglašava da bi članstvo podstaklo trgovinu i ulaganja, ali i nateralo Ukrajinu da se obračuna sa "raširenom kulturom korupcije".

Za autora, suština rata jeste pitanje može li Ukrajina postati evropska država - ideja koju Vladimir Putin "mrsko odbacuje", smatrajući Ukrajince i Ruse jednim narodom. U tom kontekstu, brzo članstvo u EU delovalo bi kao strateška pobeda.

2. Sjedinjene Američke Države dale bi garancije slične članu 5 NATO-a

Ukrajina želi da SAD potpišu obavezujući sporazum koji bi ratifikovao Kongres, uz odvojene evropske garancije. Radi se na tome kako bi izgledao odgovor u slučaju da Rusija prekrši dogovor.

Međutim, poverenje u američka obećanja poljuljano je narativom iz pomenute Strategije, koja, prema Ignatijusu "zvuči kao potkopavanje NATO-a". Uprkos tome, Trampov tim poručuje da ostaje pri snažnoj obaveštajnoj podršci Ukrajini, za koju autor smatra da je ključna.

3. Ukrajinski suverenitet bio bi zaštićen od ruskog veta

Pregovori još zapinju oko osetljivih pitanja poput ograničavanja broja ukrajinskih vojnika. Razmatra se povećanje predloga sa 600.000 na 800.000 ljudi - što otprilike odgovara mirnodopskim potrebama Ukrajine. Kijev odbija bilo kakav ustavni limit, na čemu Moskva insistira. Uz regularnu vojsku, postojale bi i dodatne formacije, poput nacionalne garde.

4. Formiranje demilitarizovane zone duž linije sukoba

Demilitarizovana zona pratila bi liniju prekida vatre od Donjecke oblasti do Zaporožja i Hersona. Iza nje bi se nalazila šira zona u kojoj teško oružje ne bi bilo dozvoljeno. Nadzor bi bio veoma strog, po ugledu na DMZ između Severne i Južne Koreje.

5. "Razmena teritorija"

Moskva traži da Ukrajina ustupi oko 25 odsto Donjecka koji je još pod kontrolom Kijeva. Američki tim smatra da bi Ukrajina taj prostor mogla izgubiti tokom narednih šest meseci borbi, pa sada treba pregovarati kako bi se izbegle nove žrtve.

Razmatraju se modeli koji bi kompromis učinili prihvatljivijim - na primer da zona povlačenja bude demilitarizovana. Zelenski je naglasio da nema "zakonsko pravo" da preda teritoriju Rusiji. Kao zaobilazno rešenje pominje se korejski model: i Seul i Pjongjang i dalje formalno polažu pravo na celo poluostrvo.

6. Nuklearna elektrana Zaporožje više ne bi bila pod ruskom kontrolom

Ugovor bi predvideo uklanjanje Moskve iz nuklearnog kompleksa. Navodno se razmatra ideja da Sjedinjene Američke Države preuzmu upravljanje postrojenjem. Iako neobična, ova opcija deluje privlačno nekim ukrajinskim zvaničnicima jer bi predstavljala jasnu američku garanciju protiv ruske agresije.

7. Podsticanje investicija i privredne obnove Ukrajine

Jedan od izvora finansiranja bila bi ruska imovina zamrznuta u Evropi, vredna više od 200 milijardi dolara. Trampovi pregovarači su predložili da se Kijevu odmah da 100 milijardi u okviru "reparacijskog zajma", uz mogućnost uvećanja tog iznosa.

Trajniji model obnove oslanjao bi se na američke investicije. Razgovara se sa Lerijem Finkom iz "BlackRock-a" o pokretanju Ukrajinskog razvojnog fonda koji bi privukao oko 400 milijardi dolara, uz podršku Svetske banke. Tramp, međutim, želi razvojne programe i za Rusiju, polazeći od uverenja da "zemlje koje trguju ne vode ratove".

Kada pritisak postaje kontraproduktivan

Ignatijus zaključuje da Trampovi izaslanici ne bi trebalo da prisiljavaju Kijev na ustupke, već da zajedno sa evropskim partnerima pripreme paket dovoljno povoljan da ga Ukrajinci mogu prihvatiti, čak i uz rizik gubitka dela Donjecka. Ako se to ne dogodi, rat će se samo nastaviti.

Na kraju autor podseća na Trampovu staru poslovnu maksisu:
„Najgore što možete da uradite jeste da izgledate očajno — tada druga strana oseti krv.”

(24sedam.rs)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI