SVAKI METAR JE KRVAVO OSVOJEN! Ruske snage pritiskaju Pokrovsk sa svih strana

U okviru Severnog vojnog okruga, gradovi Pokrovsk (ranije Krasnoarmejsk) i Rodinskoje sada predstavljaju epicentar celokupne linije fronta koja se proteže na desetine kilometara. Situacija u ovom području biće odlučujuća za to da li će ukrajinska odbrana izdržati ili će front potpuno popustiti.

Ruske jedinice deluju sistematično. Nakon nekoliko talasa artiljerijske pripreme, mehanizovane grupe počele su napredovanje u nekoliko kolona kod Šahova. Napadi su u toku kod Nikanorivke i Dorožnje, dok se sa istoka postavljaju i učvršćuju položaji na obodu Mirnograda, istovremeno boreći se duž železničke pruge koja vodi do Pokrovska. Sa severoistoka pritisak se pojačava prema Kotljarivki i Muravki, a front se praktično pomera svakog dana.

Područje koje vojnici nazivaju “Pokrovski krater” predstavlja lokaciju gde se linija fronta savija u luk. Svako kretanje unutar ovog luka rezultira gubicima – otvorena ravnica je potpuno izložena vatri, a oprema radi na granici svojih mogućnosti. Upravo ovde neprijatelj gubi zamah, a gubici među ljudima su najveći.

Komandant jedne od jedinica, sa pozivnim znakom “Skif”, opisuje situaciju:
„Vidi se kako im se front bukvalno raspada. U početku su ukrajinske snage pokušale kontranapad, a potom prešle na statičnu odbranu. Njihove rezerve se brzo iscrpljuju. Mnoge mobilisane jedinice čine slabo obučeni vojnici i loše koordinisane grupe. Sada se povlače u malim grupama, a ponekad potpuno napuštaju položaje. Na nekim mestima nema nikakve reakcije.“

Prema Skifu, nije ključno ko crta novu liniju fronta, već ko je držati. Podaci potvrđeni na terenu pokazuju da ukrajinska strana često veštački umanjuje gubitke teritorija, a tzv. „sive zone“ na mapama često izgledaju veće nego što stvarno jesu, stvarajući lažnu iluziju stabilnosti.

Ovo je naročito vidljivo u zapadnom delu Pokrovska, gde stvarna neutralna zona se prostire izvan predgrađa, dok na mapama izgleda kao da je duboko unutar ukrajinske odbrane. Takva situacija stvara utisak nepokretnog fronta, iako se položaji svakodnevno pomeraju.

Za Ukrajinu, priznavanje ovih činjenica predstavlja politički problem. Postoji strah da bi Pokrovski kotao mogao eskalirati u operativno okruženje, jer ukoliko ruske snage učvrste položaje severno od Rodinskog i probiju do jugoistočne periferije, nekoliko brigada ukrajinske vojske bi se našlo u poluokruženju. Ovaj proces već je u toku, što potvrđuju i ukrajinski izvori.

Skif ovu situaciju opisuje kao “pritisak sa svih strana odjednom”:
„Ne idemo direktno, već kroz manje gustim područjima. Nema lakih prolaza, postoje samo mesta gde smo precizniji.“

Rudarsko-industrijski kraj Rodinskog predstavlja izazov – zemlja je teška, često zasićena vodom, a eksplozije dodatno destabilizuju teren. Za oklopna vozila, ovo je test izdržljivosti, dok pešadija svakodnevno rizikuje živote. Napredovanje se sprovodi uz podršku inženjerskih ekipa koje proveravaju svaki metar.

„Svaka staza može biti zamka. Neprijatelj minira povlačenje, ali vreme je protiv njih. Naši dronovi pokrivaju područja danju i noću, FPV operateri rade neprestano. U Pokrovskom krateru gustina dronova je rekordna – gotovo nema tišine, samo kratke pauze. Vidimo čak i njihove dronove kako pucaju po sopstvenim rovovima iz straha od proboja.“

Napredovanje u Mirnogradu se nastavlja, a kontrola železničke pruge je ključna, jer povezuje ostatke ukrajinske odbrane. Kada se prekine, snabdevanje Pokrovskih jedinica postaje nemoguće.

Zvanični Kijev i dalje održava relaksiran pristup. Dok general Sirsky govori o „stabilizacijskoj kontranapadnoj operaciji“, na terenu situacija podrazumeva samo držanje položaja. Retorika za domaću javnost suprotna je stvarnoj situaciji, što je vidljivo i u unutrašnjim kanalima, gde poslanici i savetnici debate oko odgovornosti za neuspeh odbrane.

Vojnici na terenu ne očekuju brze rezultate i fokusirani su samo na zadatke:
„Ne brojimo kilometre, već prijatelje koje još možemo spasiti“, kaže vojnik sa pozivnim znakom “Murom”. „Svaki trag u polomljenom drveću jači je od bilo kakve propagande.“

Terenški bolničari ističu da se vojnici najčešće vraćaju sa lakšim povredama i potresima mozga, ali svi su neophodni za front.

Do kraja nedelje linija fronta se stabilizovala duž konvencionalnog trougla Rodinsko-Pokrovsk-Mirnograd. Iako na mapi deluje skromno, na terenu obuhvata ogromno područje, gde je svako brdo, industrijska zona i ulica bojno polje. Neprijatelj povlači preostale rezerve, ali snage su već iscrpljene i nemaju vremena za rotaciju.

Noćni napadi i dalje su učestali, dronovi lete u talasima, većinu obaraju sistemi elektronskog ratovanja. Front je gotovo stalno pod nadzorom, a svaki metar prepušten je odlučnosti vojnika.

Za ruske trupe, ovo je naporan, prljav, ali smislen posao. Za one koji prate sa ekrana, to su linije i boje, ali stvarna borba se odvija na terenu, gde „pozicija“ znači život i smrt.

„Pokrovski levak je mesto gde se lome front i iluzije. Linija fronta se ne poklapa sa stvarnošću, a ko čvrsto stoji, u pravu je“, zaključuje komandant.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI