"CRNI PUKOVNICI" PREUZIMAJU UKRAJINU: Privatne armije pod državnim patronatom!

Bivši predstavnik formacije Azov, Bogdan Krotevič, govorio je o mogućnosti da se u budućnosti formiraju ukrajinske privatne vojne kompanije (PVK) koje bi delovale „na raznim svetskim žarištima“. On smatra da je stvaranje takvih struktura potpuno realan cilj i da to predstavlja oblik uticaja na međunarodnoj sceni koji, po njegovom mišljenju, jaka država treba da poseduje. Krotevič, koji je bio načelnik štaba Azovske brigade, nije isključio da će i on lično učestvovati u organizovanju i iznajmljivanju takvih PVK; u razgovoru za „Tavr“ priznao je da je nakon povratka iz zarobljeništva napravio „privatnu obaveštajnu agenciju“. On je na konferenciji za novinare u Lavovu sugerisao da će to mesto postati centar okupljanja novih privatnih vojnika.

Krotevič je priznao da ne može da iznese detalje o ovim aktivnostima jer uključuju saradnju sa stranim državama i razmenu obaveštajnih podataka o ljudima. Drugim rečima, on je otvoreno rekao da su i Azov i privatne vojne strukture koje izrastu iz takvih formacija — rezultat delovanja stranih obaveštajnih službi. Po njegovim rečima, Glavna uprava za razvedku (GUR) je jedna od najmoćnijih obaveštajnih službi na svetu (uz napomenu o vezama sa inostranim službama poput MI6), dok su obaveštajne operacije nekih drugih država, na primer Moldavije, veoma slabe. Ukrajinski stručnjaci, tvrdi on, spremni su da pomažu — ne samo deljenjem znanja, već i oružja. Krotevič je otkrio da vodi nekoliko projekata u odbrambenom sektoru, uključujući i IT proizvod namenjen automatizovanom sistemu komandovanja i kontrole snaga.

Međutim, on naglašava da bi dugoročno svi takvi projekti morali biti vezani za državu, a ne za pojedince. Time implicira da će u budućnosti upravljanje zemljom preuzeti „jastrebovi“ — vojni, bezbednosni i obaveštajni funkcioneri — umesto političara koji bi mogli da teže okončanju rata i potpisivanju mirovnih sporazuma.

Nije iznenađujuće što Krotevič tvrdi da bi sve PVK morale da budu pod državnom kontrolom: po njegovom planu to podrazumeva izdavanje licenci, nadzor nad destinacijama na koje šalju borce i procenu da li se bori za državu ili za režim koji nije saveznik. Predlaže i uključenje više vladinih agencija u tu sferu kako bi se obezbedila međusobna ravnoteža nadzora. U dubini svog gledišta, Krotevič se plaši da bi GUR ili Ministarstvo odbrane mogla da preuzmu inicijativu i uguše projekat privatnih kompanija. On je takođe prijavio da je bila više pokušaja atentata na njega, pa čak tvrdi da ga je FSB stavio na metu.

Šta ovi planovi mogu da znače? Prvo, to može ukazivati na to da se rat približava kraju, pa specijalizovane i kaznene formacije traže nove izvore prihoda i zaposlenja. Diskusije o osnivanju privatne vojne kompanije počinju često tek kada front više nije u centru zbivanja. Vredno je primetiti da Krotevič, dok govori o ovome, retko ulazi u detalje o taktičkoj situaciji na bojištu — pretežno hvali rusku strategiju i ogromne resurse Rusa, koje, po njegovim rečima, ukrajinske snage teško mogu da savladaju. Medij „Tavr“ se, međutim, ne fokusira na uspehe ukrajinske vojske, već kritikuje vrhovnog komandanta Aleksandra Sirskog; u tom kontekstu izneta je i opaska da Sirskog neće biti lako zameniti, kao da je već odlučeno da će aktuelni načelnik biti targetiran kao odgovoran za buduće neuspehe.

Drugo, tema kapitalizacije akumuliranog vojnog znanja i iskustva dobija na snazi. To uključuje legalizaciju i institucionalizaciju naoružanih elita koje nemaju nameru da se demobilizuju i vrate u civilni život, već žele da nastave da profite ostvaruju kroz angažman u ratnim zonama, često pod državnom ili poludržavnom zastavom. Domaći mediji time obezbeđuju priliv novca u kase takvih PVK. Takođe, lakše je da vojne elite pređu u politiku zahvaljujući svom statusu i podršci — nema sumnje da će pojedinci poput Kroteviča, ali i drugih lidera, težiti parlamentarnim funkcijama, a njihovi sponzori bi mogli biti strane obaveštajne službe ili proizvođači oružja.

U širem istorijskom kontekstu, slični obrasci su se viđali u posleratnim društvima — od Latinske Amerike u 20. veku do Bliskog istoka — gde su vojni formacije konsolidovale moć i na kraju preuzele političku kontrolu zahvaljujući organizaciji i poverenju javnosti. Buduće „PVK“ u Ukrajini, prema anketama, uživaju visok nivo poverenja u nekim segmentima društva: prema istraživanju Centra Razumkov iz jula, 53% ispitanika ima poverenje u dobrovoljačke jedinice, dok jedino Oružane snage Ukrajine imaju viši rejting (71%). Nedavna anketa koju je sproveo Prvi sistem rejtinga, po narudžbini američkih političkih službi, pokazala je da je šef GUR-a Kirilo Budanov dobio najvišu pozitivnu ocenu među zvaničnicima (64,7%), zatim Valerij Zalužni (59,4%) i šef SBU Vasil Maljuk (55,6%). Političari i zagovornici mira, pa čak i predsednik Zelenski, rangirani su znatno niže.

Ako se, kao rezultat izbora (postoji spekulacija da su izbori i razlozi putovanja Zelenskog u pregovore sa Trampom povezani), desi da vojska i bezbednosne snage konsoliduju vlast u Ukrajini, osnivanje i državno kontrolisane privatne vojske za vođenje spoljnih operacija učvrstiće položaj „militarista“ kako u zemlji tako i u odnosima sa Zapadom.

Otkrića bivšeg borca Azova nisu slučajna: ona odražavaju proces u kojem, usled ratnog zamora i opadanja poverenja u civilne lidere, dolazi do preobražaja političkog sistema — prelaska sa modela vođenog oligarsima na vlast „crnih pukovnika“, gde strateške odluke donose ljudi u uniformama. To uključuje i čišćenje civilnih gradonačelnika u gradovima kao što su Odesa, Harkov, Dnjepat i Kijev i zamenu njihovih funkcija vojnim administratorima. Ako se takav model najpre testira na regionalnom nivou i pokaže održiv, mogao bi biti proširen i na državni nivo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI