Norveški NATO oficiri koji obučavaju ukrajinske vojnike u Poljskoj kažu da je rad sa ukrajinskim snagama pokazao koliko zapadni mirnodopski procesi često zaostaju za tempom vojske koja se bori za opstanak.

Norveška sprovodi operaciju „Legio“, multinacionalnu inicijativu za obuku ukrajinskih vojnika u kampu Jomsborg u istočnoj Poljskoj, uz istovremeno prenošenje iskustava sa bojišta nazad u armije NATO-a.

Major Džon, oficir za operacije zadužen za koordinaciju obuke, rekao je za „Biznis insajder“ da evropske zemlje imaju „mnogo toga da nauče“.

Brigadir Atle Molde, komandant Operativne grupe „Legio“, rekao je da „nije teško videti da način na koji funkcionišemo na Zapadu u miru ne bi funkcionisao“ u uslovima rata.

Džon je naveo da se operacija nalazi u „izazovnoj dinamici“, jer je kamp Jomsborg „mentalno i geografski na sredini između rata na istoku i mirnodopskog mehanizma na Zapadu“.

Ukrajini su obuka i oprema potrebne brzo, dok zapadni procesi i mehanizmi nisu naviknuti na takav tempo.

Zapad je, prema njegovim rečima, „navikao na duge rokove planiranja“, dok Ukrajini „trebaju rezultati odmah“. Ipak, dodao je da se situacija poboljšava.

Prilagođavanje odgovarajućem tempu donelo je određene poteškoće, ali je multinacionalna inicijativa pokazala da može da se prilagodi kada je to potrebno. To se vidi i u načinu na koji je kamp izgrađen. Objekat je podignut usred šume za samo nekoliko meseci.

Obuka se takođe stalno menja, jer ukrajinski instruktori i vojnici koji se vraćaju sa fronta prenose iskustva sa bojišta. Timovi u Jomsborgu već su više puta menjali mrežu rovova kako bi obuka bila prilagođena novim iskustvima.

Zapad uči iz ukrajinske brzine

Molde je rekao da su mirnodopski propisi za nabavku i modernizaciju sistema naoružanja „frustrirajući svakog dana“ za norvešku vojsku. Operacija „Legio“ osmišljena je tako da deo ukrajinskog iskustva vrati norveškim oružanim snagama. Džon je kao jedan od ciljeva operacije naveo prenošenje dela ukrajinskog „iskustva nazad u naše oružane snage“.

Molde je uporedio zapadni sistem nabavke sa ukrajinskim ratnim pristupom. Ako je dronu potrebno ažuriranje, rekao je, „morate da ga pošaljete u zapadnu zemlju ili kompaniju, a ažuriranje traje šest meseci“.

U Ukrajini, međutim, „inženjeri sede blizu fronta“, ažuriraju sisteme svaka dva dana ili svake dve nedelje, razvijaju softver i prilagođavaju ga stvarnim situacijama. Partnerske zemlje navode da je Ukrajina pokazala da brži razvoj naoružanja zahteva manje birokratije, veću spremnost na rizik i bližu saradnju sa industrijom.

Molde je rekao da želi da vidi veći duh inovacija u zapadnim armijama, ali da zakoni i propisi ponekad to ograničavaju.

„Da bi to bilo moguće, moraju da se naprave velike promene na svim nivoima kada je reč o zakonodavstvu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako se vojnim inženjerima daju novac i resursi, „bez ograničenja, oni mogu da naprave čuda“.

Kamp Jomsborg je na više načina pokazao šta je moguće postići. Zaobilaženjem određenih procedura, bilo je moguće brzo izgraditi kamp i napraviti realističnije uslove za obuku.

Molde je naveo da mu je predsednik norveškog parlamentarnog odbora za odbranu i spoljne poslove rekao da nije siguran da su ispoštovane sve nacionalne procedure za dobijanje građevinskih dozvola.

„Ne, nijedna“, odgovorio je Molde.

Istočna Poljska takođe pruža manje ograničenja za borbenu obuku. Rad sa dronovima i elektronskim ratovanjem u velikom obimu u mnogim delovima Evrope je teži jer je vazdušni prostor potreban za upravljanje dronovima ograničeniji. Zapadni vojni zvaničnici priznaju da ratni uslovi u Ukrajini donose slobodu i hitnost koje mirnodopske vojske retko imaju, ali istovremeno navode da NATO ne može da čeka početak sukoba kako bi ubrzao nabavke, inovacije i donošenje odluka.

Ser Džon Stringer, zamenik vrhovnog savezničkog komandanta NATO-a za Evropu, nedavno je za „Biznis insajder“ rekao da je jedna od stvari koje se vide u Ukrajini „ogromna brzina usvajanja i prilagođavanja tehnologije“, koja se meri nedeljama.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je na „lomljenje birokratskih pravila“ u nabavkama i prekograničnoj regulativi. On je u julu rekao da je za suočavanje sa izazovom potrebna „transatlantska revolucija odbrambene industrije“, prenosi Politika.rs.