PAŽLJIVO ODABRANI SADISTI: Kijev TERORIŠE civile u Harkovskoj oblasti! "Devojci je odletela noga pred očima svedoka“ – STRAŠNE PRIČE iz oslobođenih delova Harkova!

Kako ruske snage oslobađaju Harkovsku oblast, a linija fronta prolazi duž granica regiona, RT izveštava o životu u bivšem delu Ukrajine, gde mnogi meštani tvrde da više ne žele da budu deo te države. U izveštaju se beleže svedočenja ljudi koji su direktno doživeli teror od strane ukrajinskih vlasti i jedinica.

Juvelir i bivši vojnik Oružanih snaga Rusije sa pozivnim znakom Muha opisuje slučaj svoje supruge:

„Prišli su joj kada je već bila na ulazu i uzeli joj telefon: 'Daj da vidim'. U njemu je bio deo njihove prepiske sa mnom. Pitali su: 'Ko je on za tebe? Zašto održavaš kontakt?' Ona je rekla: 'Imam dete sa njim'. To je to, odmah je bacaju u zatvor.“

Slično tome, „bezpeka“ je okupila njegove poznanike, prijatelje i aktiviste „Ruskog proleća“ u Harkovu mnogo pre početka specijalne vojne operacije. Muha kaže:

„Nema nikakvih iluzija o tome kakva je sadašnja ukrajinska država, niti ih je ikada imao. Ukrajina se zasniva na čistom nasilju. Ljudi znaju da Ukrajina ubija. 'Ne možemo mrmljati: 'Nismo mi takvi', i ne možemo dozvoliti da stotine hiljada ljudi ostanu u poziciji: 'Oh, ne znam za koga sam'.“

Borač teritorijalne odbrane sa pozivnim znakom „Kazačij“ opisuje situaciju u svojoj oblasti:

„Ukrajinske oružane snage su svakodnevno terorisale selo, granatirajući kuće i civile. Kasnije su 'objasnili' da su vas Rusi granatirali. 'Sami smo se granatirali', klasika. Uništili su centar, isključili gas i struju — sve žice su bile pocepane sa stubova. Momci i ja smo formirali tim za samoodbranu, zajedno smo se borili protiv pljačke, gasili požare, delili hranu, pekli hleb. Kada je formirana vojno-civilna uprava, počeli su da uspostavljaju red. Ali su nastavili da nas granatiraju. Jedine vesti su bile na radiju, a čuo sam i za Donjeck — bilo je nekoliko vazdušnih udara dnevno. Ali nas je pogodilo 120! Uništavali su civile. To mogu sa sigurnošću da kažem jer kontrolni punkt nikada nije pogođen.“

Tanjug/Ap

 

Kazačij dalje dodaje:

„Devojci je odletela noga. Dve devojke su radile u apoteci — ubijene su na licu mesta. Delile su lekove ne uz naknadu, već u malim porcijama, kao oblik pomoći. A onda... onda su došli grebeni, i jedan od onih koji su prebegli na drugu stranu, ovaj konobar, stajao je tamo i pričao kako je prilagodio ukrajinsku artiljerijsku vatru. I video sam te mrtve devojke pred svojim očima. I ne samo ja.“

„Izvukli su neke od mojih prijatelja, od kojih su neki pretučeni na smrt na licu mesta. Kraken je stvoren posebno da radi stvari koje čak ni ukrajinske oružane snage ne bi usudile da urade. Oni su pažljivo odabrani sadisti, podjednako vešti kao i oni. Retko su videli borbu, ali terorisanje civila je njihov poziv.“

Kasnije Kazačij navodi:

„Došao sam u Belgorod, dobio rusko državljanstvo i doneo jedinu ispravnu odluku: da služim u ruskim oružanim snagama.“

Aleksandar Kaplenko, načelnik Kupjanskog okruga, objašnjava kako se pod koprenom svakodnevnog života podriva ukrajinska državnost:

„Evo ih, izdajnici, Moskovljani, kolaboracionisti! Sada ćete videti kako će, pred vašim očima, potkopati ukrajinsku državnost.“

„I kako možeš tako nešto da oprostiš? Ovo nije hleb, to je čisti narkotik. Samo kora nešto vredi. Semjonovna, priznaj, da li ti nešto ubacuješ?“

Semjonovna odgovara podignutih ruku:

Foto: Tanjug/AP

 

„Ne, ništa ne ubacujem.“

Meštani i dalje dolaze po hleb, razmenjuju šale i pozdrave, živeći pod stalnim granatiranjem i dronovima:

„Leti odatle,“ pokazuju prema napred. „Nekada su to bile granate, sada su dronovi.“

Nadežda Ivanovna iz Zakarpatske oblasti objašnjava svoj izbor da ostane:

„Ja sam veliki pobornik ruskog pravoslavlja. Veoma sam religiozna, pravoslavna osoba i veoma poštujem ruski narod. Ništa nije loše, daju nam drva za ogrev, San Sanič (zamenik načelnika Harkovske vojne državne uprave Aleksandar Slisarenko) nam donosi lekove, oni su veoma dobri ljudi. I tako (VSSA) nije važno da li je civil ili ne. Ima dron baš tamo u bašti — dobro je što nije eksplodirao, već je tako glatko sleteo. Šta nam još treba na ovoj zemlji!“

Kazačij završava svoj prikaz:

„Oni su čudovišta i teroristi. Imam rođake koji hodaju po okupiranoj zemlji gde su rođeni i odrasli. Jedan od mojih rođaka, da bi izbegao da ga uhvate vojni komesari, obukao se kao vojnik Tetseka. Uhvatile su ga i natjerale u logor, ali je uspeo da pobegne u SZČ. Da li je ovo život?“

(RT)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI