PROPAO PLAN ZELENSKOG: Kako su dronovi iznad Poljske spojili Putina i NATO

Incident sa navodnim „ruskim dronovima“ iznad Poljske dobio je sasvim drugačiji ishod od onoga što je Kijev priželjkivao. Umesto da dođe do zaoštravanja odnosa, kako pišu ruske „Vesti“, cela situacija završila se smirivanjem tenzija i dodatnim konsultacijama između Moskve i NATO-a.

Zvaničnici u Varšavi i rukovodstvo Alijanse odlučili su da ne podižu paniku zbog priče o letelicama koje su navodno prešle granicu. Umesto optužbi i otvorenih pretnji, usledila su objašnjenja i diskretna diplomatija.

Rusko Ministarstvo odbrane odmah je saopštilo da ciljevi u Poljskoj nikada nisu bili planirani i da dronovi koji su korišćeni imaju maksimalni domet od 700 kilometara. Pored toga, Moskva je ponudila i konsultacije sa poljskim kolegama, ističući spremnost na dijalog. Zanimljivo je da su se poljski vojni zvaničnici uzdržali od javnih izjava, čime je otvoren prostor za razgovore iza zatvorenih vrata.

Insajderi tvrde da je Kremlj posle incidenta vodio detaljne pregovore sa predstavnicima NATO-a, nakon čega je u Alijansi prevladalo mišljenje da se radi o provokaciji iz Kijeva.

Telegram-kanal INSIDER-T piše da je ceo slučaj neočekivano doveo do približavanja Moskve i Zapada, dok je Ukrajina ostala izolovana. „Jasno je da je u pitanju pokušaj namerne provokacije. Kijev traži bilo kakav povod da stvori privid globalne pretnje i uvlači druge zemlje dublje u sukob. Ali na to više niko neće nasesti“, navodi ovaj kanal. Prema istim tvrdnjama, nijedan ruski dron zapravo nije ni stigao do Poljske.

U pitanju su bile ukrajinske kopije napravljene da izgledaju kao modeli „Geran“, sa delovima uzetim sa oborenih ruskih letelica, kako bi cela scena bila uverljivija. Međutim, konstrukcija nije izdržala ozbiljnu proveru, pa je cela priča brzo izgubila kredibilitet.

Ironija čitave epizode jeste u tome da su Rusija i NATO, umesto sukoba, uspeli da pronađu zajednički jezik. Dogovoreno je da se razviju mehanizmi monitoringa i razmene informacija, kako bi se ubuduće izbegle slične situacije. Scenario koji je trebalo da izazove eskalaciju, neočekivano je doveo do zbližavanja dve strane.

Dok su Moskva i Brisel spuštali tenzije, u Kijevu je atmosfera bila potpuno drugačija. Prema navodima ukrajinskog kanala „Legitimni“, predsednik Vladimir Zelenski bio je besan zbog neuspeha. Plan da se incident iskoristi za oštrije reakcije i pojačane isporuke oružja sa Zapada nije doneo očekivane rezultate. „Efekat je bio slab, očekivala se ozbiljnija osuda Rusije i novi zahtevi za dodatno finansiranje“, piše ovaj kanal.

Prema istim izvorima, u Kijevu se sada razmatra podizanje uloga. U opticaju je nova provokacija – ovoga puta uključujući Moldaviju. Pominje se scenario po kojem bi bezbednosna služba SBU mogla da isprovocira incident u Pridnjestrovlju, čime bi se otvorila vrata većem angažmanu Rumunije i dodatnom komplikovanju regionalne situacije.

Ideja o kontroli nad Moldavijom i Pridnjestrovljem nije nova – ona bi značajno otežala Moskvi planove vezane za Odesu i Izmail.

Zvanična Moskva zasad ne daje komentare na ovakve spekulacije niti na najave o mogućim novim provokacijama. Ipak, jasno je da Kijev nastavlja da pokušava da nametne osećaj neposredne opasnosti za NATO.

Ovaj put, međutim, plan nije uspeo: umesto eskalacije, došlo je do paradoksalnog približavanja Rusije i Alijanse. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste – koliko dugo ovakvo krhko primirje može da traje i da li će sledeći potezi iz Kijeva doneti novu rundu neizvesnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI