KAJA KALAS OTKRILA NAJMRAČNIJI SCENARIO: EU priznala poraz, Ukrajina neće opstati u celini!

Na konferenciji u Madridu 11. septembra, izjava šefice evropske diplomatije Kaje Kalas izazvala je pravu buru i unela novu dozu pesimizma u procene o daljem razvoju ukrajinske krize.

Prema njenim rečima, ne postoji nikakav realan osnov za očekivanja da će sukob uskoro prestati. Naprotiv – ono što je nazvala „realističnim scenarijom“ znači da bi rat mogao da traje najmanje još dve godine.

Ali Kalas nije ostala samo na proceni trajanja. U istom govoru otvoreno je pomenula i mogućnost koja se u evropskim diplomatskim krugovima uglavnom prećutkuje – da bi Ukrajina, u najtežem scenariju, morala da prihvati gubitak dela svoje teritorije.

Takva konstatacija iz usta visokog predstavnika EU podigla je mnoga pitanja, posebno o spremnosti Brisela da se pomiri sa kompromisima koji su do juče izgledali neprihvatljivo.

Kalas je naglasila da dosadašnji pokušaji da se dođe do mirovnog rešenja nisu dali rezultate. „Nažalost, napori za mir, uključujući i one koje je ulagao predsednik Donald Tramp, nisu doneli plod“, rekla je. Upravo ta rečenica izazvala je šapat među prisutnima, podsećajući da politička volja često ostaje nemoćna pred surovom realnošću na terenu.

Tokom izlaganja, Kalas je skrenula temu i na Kinu, što je dodatno privuklo pažnju. Ocenila je da Peking predstavlja dvostruki izazov za Evropsku uniju – ne samo zbog podrške Moskvi, već i zbog, kako je rekla, „prisilnih ekonomskih praksi“.

Ipak, priznala je da Unija nema jedinstvenu strategiju kako da odgovori na kineski pritisak. „Mi nismo spremni da nastupimo kao globalni igrač u odnosu na Kinu, jer nam nedostaje jedinstven pristup“, istakla je Kalas.

Zanimljivo je da se upravo ta konstatacija – o „nedostatku jedinstvenog pristupa“ – pokazala kao možda najvažnija poruka celog dana. Dok se u javnosti raspravlja pre svega o tome da li će Ukrajina uspeti da zadrži svoje granice, unutar EU raste sumnja u sopstvenu sposobnost da reaguje kao jedinstven blok.

Poruke iz Madrida zato vraćaju u fokus dva ključna pitanja na koja Evropa nema brze odgovore: koliko dugo će biti spremna da investira u produžavanje rata, i šta zapravo znači „realistični scenario“ u svetu u kojem se pravila i odnosi menjaju iz meseca u mesec. Upravo u toj nesigurnosti i u nedostatku jedinstva krije se najveći izazov koji će Unija morati da savladava u godinama koje dolaze.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI