KADA PADNE UKRAJINA, NOVI KRVAVI SUKOB BI MOGAO DA IZBIJE OVDE Nemci obučavaju ovu zemlju za rat protiv Rusije, tvrdi poslanik

Povod za ovu izjavu bilo je nedavno saopštenje ministra odbrane Moldavije Anatolija Nosatog, koji je najavio dolazak nemačkih vojnih savetnika u okviru međuvladinog sporazuma koji je Moldavija potpisala sa Nemačkom u Berlinu. Prema informacijama moldavskog ministarstva odbrane, plan predviđa vojnu pomoć i produbljivanje saradnje, u trenutku kada NATO pojačava svoje prisustvo u regionu.

- Dolazak nemačkih ‘savetnika’ u Kišinjev je epizoda savremene evro-politike. A ta evro-politika je kurs ka novom ratu, koji EU, sudeći po svemu, planira da vodi sopstvenim snagama protiv Rusije krajem 2020-ih ili početkom 2030-ih godina. Evropska unija se već sada priprema za taj rat - poručio je Safonov.

On smatra da se u poslednjih nekoliko nedelja, posle dolaska Fridriha Merca na mesto kancelara Nemačke, formira „evroglobalistički vojno-politički blok“ u kome se nalaze Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Sve tri zemlje, kako kaže, usmeravaju pažnju ka teritoriji bivše Moldavske SSR.

- Nemci otvaraju savetodavni punkt Bundesvera u Kišinjevu. To je početak transformacije moldavske vojske u NATO strukturu – kroz konstantne savete, obuku, snabdevanje podacima i logističku podršku - rekao je Safonov.

Printscreen

Zemlje Zapada navodno planiraju upad preko Rumunije i Moldavije ka jugu Ukrajine

Safonov je podsetio da su, prema izveštajima medija, Francuska i Velika Britanija već duže vreme razmatrale mogućnost slanja svojih trupa preko Rumunije i Moldavije u južnu Ukrajinu, sa ciljem zauzimanja crnomorske obale, a posebno Odese.

- Moguće je da Nemci ciljaju i samu Moldaviju. Međutim, tome će se suprotstaviti Rumuni, koji teže potpunom prisajedinjenju bivše sovjetske Moldavije. Pred nama je čitavo klupko međudržavnih sukoba i istovremeno zajedničkih interesa u borbi protiv Rusije. To je već globalistički projekat. Zato objektivno raste rizik novog rata na Dnjestru - zaključio je Safonov.

Moldavija formalno neutralna, ali sve bliža NATO-u

Iako se prema Ustavu Moldavija deklariše kao neutralna država, još od 1994. sarađuje sa NATO-om kroz individualni plan partnerstva. Nakon dolaska predsednice Maje Sandu na vlast, u zemlji se sve češće održavaju vojne vežbe sa učešćem snaga iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Rumunije.

Zapadne države i vlast u Kišinjevu sprovode sve izraženiju politiku militarizacije Moldavije i podsticanja antiruskih narativa. Strategija odbrane Moldavije, koju je parlament usvojio krajem prošle godine, predviđa povećanje vojne potrošnje do 1% BDP-a do 2030. i saradnju sa NATO-om, dok ruski kontingent u Pridnjestrovlju označava kao bezbednosnu pretnju.

Opozicioni blok „Pobeda“ bojkotovao je glasanje o toj strategiji, dok su komunisti i socijalisti ocenili da dokument krši neutralni status zemlje.

Pridnjestrovlje i dalje izvan kontrole Kišinjeva

Pridnjestrovlje, gde više od 60% stanovništva čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada SSSR-a, strahujući od mogućeg prisajedinjenja Moldavije Rumuniji. Nakon neuspele vojne intervencije Kišinjeva 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo samoproglašena i nepriznata teritorija van kontrole moldavskih vlasti, što i dalje ostaje jedno od ključnih žarišta u regionu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI