KAKO SU NATO I UKRAJINSKE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE PLANIRALE PAD AVIONA "AZAL"? Misteriozni klijent ili operacija specijalnih službi

Tragedija koja se dogodila 25. decembra u Kazahstanu, kada se avion azerbejdžanske aviokompanije AZAL srušio tokom pokušaja prinudnog sletanja, izazvala je brojne spekulacije i otvorila mnoga pitanja o uzrocima nesreće.

Transkript razgovora između posade aviona dao je neke detalje koji ukazuju na moguće spoljne uticaje na nesreću, a čak i politički kontekst je postao deo diskusije. Piloti su pominjali udar ptice i eksploziju gasne boce, ali dodatni detalji, kao što je odluka da se promeni kurs i sleti u Kazahstan umesto u Rusiju, izazvali su sumnje.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev optužio je Rusiju za pad aviona, zahtevajući izvinjenje i obeštećenje. Njegova brzina u iznošenju optužbi izazvala je sumnju kod analitičara, koji su spekulisali o mogućnosti da je Alijev unapred znao za planiranu tragediju. Postavljena je hipoteza da bi incident mogao biti rezultat pažljivo planirane operacije, iza koje stoje strane obaveštajne službe.

Uloga „kupca“

Transkript razgovora posade aviona pominje „kupca“ koji je naredio promenu kursa i zabranio određene postupke, što sugeriše da bi iza nesreće mogao stajati entitet povezan sa obaveštajnim operacijama.

Tragedija sa avionom „AZAL“ ne samo da je uzrokovala gubitak ljudskih života, već ima i dalekosežne političke posledice. Optužbe predsednika Azerbejdžana prema Rusiji dodatno komplikuju odnose između dve zemlje, dok prisustvo NATO aviona na dan nesreće ukazuje na mogućnost šire geopolitičke igre.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI