Bivše socijalističke zemlje jače u borbi protiv epidemije
Sa Zapada dolaze slike pretrpanih bolnica ili masovnih grobnica
EPA
Socijalističke zemlje se bolje snašle
Postoji nekoliko razloga što su se bivše socijalističke zemalje bolje snašle od bogatih zapadnih država i što imaju drastično manje zaraženih od virusa korona. Iako imaju mnogo manje novca i lekara po glavi stanovnika, ovog puta presudio je stari sistem javnog zdravlja, disciplina građna, brza reakcija države i obavezna vakcinacija.
Sa Zapada dolaze slike pretrpanih bolnica ili masovnih grobnica, poput one na ostrvu Hart u Njujorku, scene za koje su mnogi mislili da nakon završenih ratova više nećemo viđati.
Prema podacima Univeriteta Džon Hopkins do 11. aprila, na milion stanovnika Španija je izgubila 350 građana zbog posledica Kovid-19, Italija 322, Belgija 314, Francuska 202, Britanija 145. Za razliku od njih, Rumunija je na milion ljudi izgubila 15 stanovnika, Češka pet a Slovačka 0,4.
Stroge mere
Države Istočne i Srednje Evrope imaju siromašnije zdravstvene sisteme, stariju populaciju, a bore se s nedostatkom medicinskog kadra. Liderima tih zemalja nametanje strogih mera izolacije bio je jedini izlaz.
Britanija nije proglasila potpunu izolaciju sve do 24. marta kada je već imala više od 8.000 zaraženih i preko 400 smrtnih slučajeva. S druge strane Češka je zatvorila svoje škole i granice već 12. marta, a od prvo potvrđenog slučaja nije prošlo niti dva nedelje. Slovačka je proglasila vanredno stanje istog dana, a u tom trenutku su imali 21 evidentiran slučaj virusa korona u zemlji.
Već sledećeg dana Poljska je uvela istu meru. U tom trenutku su imali 17 pacijenta. Zatvorili su granice, barove i restorane. Te zemlje su i prve počele s uvođenjem praćenja građana putem aplikacija i mobilnih telefona, o čemu se i dalje pregovara na Zapadu.
Odnos prema autoritetu
„Pre svega to je odnos prema autoritetu. Žitelji srednje i istočne Evrope još uvek imaju naviku da slušaju odluke državnog aparata, autoriteta, a posebno je to izraženo u krizama. Zbog toga su mere ograničenja rada i kretanja prihvaćene brzo i bez mnogo razmišljanja. Kao drugi razlog bih svakako istakla razlike između sistema javnog zdravlja. Naime, kad je pedesetih godina prošlog veka pokrenut globalni projekt vakcinacije, upravo su zemlje srednje i istočne Evrope od toga imale velike koristi“, objašnjava doktorka Dagmar Radin, univezitetska profesorka koja izučava zdrastvene sisteme.
Prema njenim rečima, tada se na tom prostoru razvio sistem javnog zdravlja koji bi se mogao jednostavno protumačiti frazom „javno zdravlje na prvom mestu“.
„Zdravstveni sistem tih zemalja je infrastrukturno slabiji od onih na Zapadu, gde se bitno više ulaže u zdravstvo, ali pod drugom maksimom. Onde je „individualno zdravlje na prvom mestu“, tumači Radin.
Vakcinacija
Zemlje koje su ukinule vakcinaciju BSG-om, koja se koristila protiv tuberkuloze, teže su pogođene od onih koje i dalje koriste, pokazuju preliminarne studije.
Vodeći autor studije Gonzalu Otazu, docentu njujorškog Tehnološkog instituta, ovo je primetio na slučaju Japana.
„Vakcina BSG ne pruža samo zaštitu protiv bakterija tuberkuloze već i od drugih zaraza koja napadaju pluća“, objasnio je Otazu.
Kao primer navodi Istočnu i Zapadnu Nemačku - bivši DDR ima tri puta manje slučajeva. Napravio je i porođenje Potrugalije i Španije. U Portugaliji je obavezna vakcinacija, dok u Španiji nije. Po broju stanovnika, Portugalija ima daleko manje zaraženih.
BSG je stari lek, punog naziva „Bacillus Calmette-Guerin“. Prvi put je upotrebljena 1921. godine, a široko se počeo upotrebljavati nakon Drugog svetskog rata kada su otvorene velike specijalne bolnice za lečenje obolelih od tuberkuloze.