Bilo je mnogo dobrih stvari, a ovo su deset lepih vesti iz 2019. godine

Ovde ćemo se podsetiti nekih od tih lepih vesti.

Stop za dečje brakove

Čak 1.500 dečjih brakova zabranjeno je na Malaviju, a devojčice koje su bile udate vraćene su u škole.

Teresa Kačindamoto, viša načelnica u Dedzi na Malaviju, zabranila je maloletničke brakove nakon što je, kako je ukazala, osetila frustraciju kada je videla dvanaestogodišnje devojčice kako hodaju sa bebama na bokovima. Prema istraživanju UN iz 2012. godine, više od polovine devojaka iz Malavija udaju se pre 18. godine. Osim toga, zemlja se nalazi na 8. mestu od 20 zemalja za koje se veruje da imaju najviše stope maloletnih brakova u svetu. Načelnica Kačindamoto je krenula postepeno sa promenama. Prva u nizu promena je poništavanje brakova u koje su stupile devojčice, posle koje sledi slanje devojčica u škole.

Izlečen od HIV

HIV pozitivan muškarac iz Londona postao je druga osoba u istoriji koja je izlečila virus posle lečenja matičnim ćelijama.

Nakon lečenja je ustanovljeno da više nema tragova HIV infekcije. Ovaj pacijent lečen je i od kancera, a poslednjih godinu i po dana nema simptome bolesti, i ne uzima lekove za HIV. Lekari su naveli da je još rano za tvrdnju da je čovek izlečen od virusa, iako on nije otkriven, i dodaju da ovaj pristup nije primenljiv na lečenje većine pacijenata obolelih od AIDS-a, ali bi mogao da pomogne u pronalaženju leka za ovu bolest.

Ovom pacijentu je HIV otkriven 2003, a devet godina posle toga oboleo je i od kancera limfnog tkiva. On je od donora dobio matične ćelije sa retkom genskom mutacijom, što ga je učinilo otpornim na HIV.

Ovo je tek drugi poznati slučaj da HIV nije otkriven u telu prethodno obolelog. To se pre 12 godina dogodilo sa jednim Amerikancem, poznatim kao „pacijent iz Berlina”, kojem je takođe transplantirana koštana srž u procesu lečenja leukemije.

Gljiva koja jede plastiku

Naučnici su otkrli gljivu koja može da se hrani plastikom i samim tim utiče na očuvanje životne sredine.

Na Univerzitetu Jejl otkrivena je retka vrstu gljive iz amazonske prašume koja jede plastiku. Pestalotiopsis microspora troši poliuretan, ključni sastojak plastičnih proizvoda, i pretvara ga u organsku materiju.

Ova gljiva može da živi bez kiseonika, što ukazuje na ogroman potencijal za hranjenje, čišćenje i odlaganje deponija. Iako je to možda prevelik podvig za ove gljive, naučnici su i dalje optimistični da će ovo otkriće barem promeniti način na koji gledamo i koristimo plastiku. Kada su ove gljive u pitanju, utvrđeno je da neke vrste koje jedu plastiku mogu i same sebe da pojedu.

Plastična flaša umesto karte

U Rimu karta za metro može da se plati i plastičnim flašama. Ovim poduhvatom reciklirano je više od 350.000 flaša.

Putnici u Rimu odnedavno imaju mogućnost da karte za metro plaćaju plastičnim flašama. Dovoljno je ubaciti plastične flaše u specijalnu mašinu koja skuplja smeće i koja povećava kredit za vožnju gradskim prevozom. Karta za jednu vožnju košta 30 plastičnih flašica, a plan je pokrenut u julu ove godine. Do sada je reciklirano 350.000 boca. Ovakav projekat je bio neophodan Rimu koji već godinama ima veliki problem sa otpadom. Italijani su nacija koja na godišnjem nivou popije više flaširane vode od bilo kog drugog naroda u Evropi, čime plastični otpad postaje ogroman problem. Projekat u Rimu za podsticanje reciklaže samo je jedan od mnogih širom sveta. Slične ideje već godinama postoje u Pekingu i Istanbulu. Autobusi u indonežanskom gradu Surabaja prihvataju plastične čaše i flaše, a dvosatna vožnja košta 10 čaša ili pet flašica. I u engleskom gradu Lidsu dozvoljeno je parking mesto platiti plastičnim flašama.

Džemperi štite slonove od hladnoće

Seljaci u Indiji heklaju velike džempere kako bi zaštitili slonove od niskih temperatura.

Žene u selu u blizini Centra za očuvanje i brigu o slonovima u gradu Mathura na severu Indije su počele da pletu šarene odevne predmete koji podsećaju na pidžame nakon što su radnici centra upozorili da se temperature noću spuštaju ispod nule. Centar za očuvanje i brigu o slonovima udomljava spasene slonove koje su prethodni okrutni vlasnici zanemarivali i zlostavljali. Na fotografijama koje su osvanule na internetu prikazane su ženke slonova kako nose pažljivo vezanu odeću koja pokriva njihove noge, leđa i vrat dok radnici centra i seljani stoje među njima.

Veštačkim jezerom do ptica

Veštačka jezera u Holandiji vratila su u ovu zemlju više od 30.000 ptica i 127 vrsta biljaka. Čak pet veštačkih ostrva od mulja napravljeno je u Holandiji kako bi se sačuvala flora i fauna u ovoj zemlji.

Kako prenose strani mediji, ovaj poduhvat Holanđana usledio je nakon što su istraživanja ukazala da će pojedine biljke i životinje izumreti. Ovime je vraćeno više od 30.000 vrsta ptica, a biljke su se oporavile i počele da cvetaju. Takođe, nekada siva zagađena voda sada je postala raj za divlje vrste.

Jutjub zabranio govor mržnje

Jujtub je zabranio govor mržnje kao i favorizovanje bele rase, nakon čega je ugašeno više raznih kanala koji podržavaju govor mržnje.

Američki sajt Jutjub pooštrio je pravila o govoru mržnje kako bi zabranio video-snimke sa neonacističkim sadržajem, ali i one koji veličaju belu rasu. Iz ove kompanije su poručili da je je pronalaženje takvih video-snimaka već otežano, ali da će sada oni biti uklanjani. Jutjub će takođe zabraniti sadržaj kojim se poriče postojanje nepobitnih događaja, kao što je Holokaust. Nakon ove odluke uklonjeno je na hiljade kanala koji su u suprotnosti sa politikom Jutjuba.

Univerzalna nulta krvna grupa

Naučnici su napravili univerzalnu nultu krvnu grupu koja je kompatibilna sa svim ostalim.

Tim japanskih naučnika napravio je veštačku krv sa crvenim krvnim zrncima, koja transportuju kiseonik, i trombocitima, koji dovode do zgrušavanja kada se posečemo ili oderemo kožu.

Ovi naučnici su uvereni da njihov pronalazak može da spase život mnogima koji obično umiru zato što im je krv bila potrebna odmah. Kako prenose strani mediji, da bi se rešio problem nedostatka dovoljno krvi, naučnici su stvorili krv u kojoj su trombociti i crvena krvna zrnca (eritrociti) smešteni u mikroskopskim kesicama u tečnosti, tzv. lipozomima. Ta krv, navodno, može da stoji više od godinu dana na normalnoj temperaturi.

Zasad nije sasvim jasno kako veštačka krv savladava problem specifične krvne grupe pacijenta. Krvnu grupu određuju proteini: antitela i antigeni. Antitela se nalaze u krvnoj plazmi i sastavni su deo imunološkog sistema, dok se antigeni nalaze na površini eritrocita. Moguće je da veštačka krv ne sadrži ni antitela, ni antigene i da je zbog toga „univerzalna“.

Psi otkrivaju rak

Pseći njuh može da locira rak sa neverovatnom preciznošću. Osim što mogu da se dresiraju da pronalaze nestale ljude i skrivenu drogu, eksploziv i druge predmete, psi zahvaljujući svom snažnom njuhu mogu da otkriju bolesti kod vlasnika.

Nova isstraživanja su pokazala da psi imaju 40 puta više receptora od čoveka te da je upravo ta sposobnost omogućava psima da nanjuše baš svaku promenu na našem telu. To je jedan od povoda zbog čega su britanski naučnici kao pomoć u dijagnostici raka dojke krenuli sa razvijanjem robota koji bi analizirao molekule mirisa nalik psima i predviđao stepen malignosti karcinoma.

111 stabala za svaku devojčicu

Za svaku rođenu devojčicu selo u Indiji zasadi po 111 stabala. U selu Piplantri u Radžistanu u poslednjih 13 godina, svaki put kad se rodi devojčica, stanovnici posade 111 stabala.

Roditelji devojčice, osim što zasade drveće za svoju novorođenu ćerku, potpisuju i zakonsku izjavu da će ona imati kompletno obrazovanje i da se neće udati pre nego što napuni 18 godina. Ovom akcijom u Radžistanu zasađeno je čak 350.000 drveća.

Ovu inicijativu je pokrenuo Šajam Sundar Palival, bivši vođa ovog indijskog sela, kada je usled bolesti izgubio ćerku Kiran. Takođe, ovaj program sadnje drveća je svojevrstan način da se ohrabre porodice da slave rođenje ženske dece i da se bore protiv duboko ukorenjene kulture abortusa u ovoj zemlji.