Turski vojnici pomažu izbeglicama, a pucaju na grčku policiju i podmeću požare

A šta se drugo moglo i očekivati? „Prijatelj Recep“ je od europskih kolega tražio još novca da zaustavi migrante na putu ka EU.

U pregovorima s Europskom unijom Recep Tajip Erdogan traži veliku financijsku podršku u zamenu za rešavanje kritične situacije s migrantima na tursko-grčkoj granici, piše britanski The Times. List napominje da mnogi evropski političari optužuju turskog predsednika za ucenjivanje i korištenje migranata kao poluge pritiska, ali da su neki ipak spremni na kompromis.

Turski predsednik Erdogan dolazi u Bruxelles na pregovore, a prema pisanju The Timesa, od Europske unije je odlučio tražiti stotine miliona evra u zamenu za zaustavljanje protoka migranata koji se okupljaju na granicama s Grčkom.

Evropski čelnici treba da spase sporazum tako da najmanje 4 miliona izbeglica ostane u Turskoj, ali ne žele pokleknuti pred ucenama, kako diplomate EU nazivaju zahteve Ankare.

Prema britanskom listu, tokom poslednje dve nedelje grčke granične snage su uspele da spreče priliv više od 38 000 migranata, uglavnom iz Irana, Pakistana i Afganistana. Mnogi od njih dovezeni su u autobusima koje su osigurala turska gradska veća. Situacija na granici je i dalje napeta, a tokom vikenda su grčke vlasti objavile noćni snimak kako turske trupe koriste oklopno vozilo za uništavanje graničnog zida u blizini sela Kastanee, udaljenog oko 480 kilometara severoistočno od Atine. Drugi videozapis pokazuje kako Turci pomažu stotinama migranata koji vuku konopce i lance pričvršćene na transporter. U isto vreme, turski vojnici pucaju na grčku stranu s gumenim mecima, bacaju šok bombe i koriste suzavac. U pograničnoj zoni su podmetnuti požari, koji prave dim prilikom pokušaja probijanja ograde.

Primećeno je da je Erdogan zapretio da će “otvoriti kapije” stotinama hiljada „izbeglica“ ako Europa ne pristane na njegove uslove. Prema njegovim rečima, EU nije poštivala uslove sporazuma iz 2016. godine, kada je Turska obećala pooštriti graničnu kontrolu u zamenu za šest milijardi eura financijske pomoći.

Takođe, nije sproveden projekat bezviznog režima, zbog kojeg je turska vlada trebala da reformiše zakon o terorizmu i u svoje pasoše uvrstiti biometrijske podatke, odnosno fotografije i otiske prstiju.

Europska unija sa svoje strane optužuje Tursku za izazivanje krize i korišćenje migranata kao poluge pritiska u pregovorima. Poverenik EU za proračun Johanes Han rekao je da Erdogan koristi sukob na granici da odvrati pažnju od domaćih problema, nestabilne valute i izgubljenih izbora u Istanbulu i Ankari.

EU BI KAO KOMPROMIS ERDOGANU MOGLA DATI DEO IDLIBA
Ipak, prema pisanju britanskog lista, stranke bi mogle postići kompromis. Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski ministar spoljnih poslova Stef Blok najavili su da su spremni da podrže zahteve Turske za stvaranjem humanitarne “sigurne zone” oko sirijskog Idliba. Ova neverovatna ponuda ne uzima u obzir činjenicu da je to sirijska teritorija, ali od EU nas ništa ne treba čuditi.

Johanes Han je takođe naznačio da EU može poslati dodatnih 500 miliona evra za pomoć Ankari, ali je nagovestio da će, ako Erdogan bude nepopustljiv, novac poslati u Liban ili Jordan.

Što se Grčke tiče, prošlog leta na vlast je došao novi premijer Kiriakos Mitsotakis, koji je, za razliku od svog prethodnika Ciprasa manje voljan za kompromise oko pitanja migracije. Prošle nedelje je njegova vlada najavila da će za mesec dana prestati da prihvata nove zahteve za azil, a za vikend je Mitsotakis objavio da je sporazum s Turcima o izbeglicama “mrtav”. U intervjuu za CNN je situaciju nazvao “namernim pokušajem Turske da koristi izbjeglice i migrante kao političke uloge, sledeći vlastite interese”.

Istraživanje objavljeno u nedelju u dnevnom atenskom listu Proto Tema pokazalo je da 90% Grka podržava način na koji se vlada Mitsotakisa nosi s krizom, dok 80% traži pooštravanje mera protiv Turske. Kritičari vlade upozoravaju da takav tvrd stav štiti desnicu, koja je počela noću da patrolira na granicama s oružjem. Bivši ministar obrane Evangelos Apostolakis smatra da “intervencija lokalnog stanovništva” može biti opasna jer “nisu osposobljeni i nisu upoznati s pravilima upotrebe oružja”.

“Ovo je pitanje koje ozbiljno zabrinjava, jer civili ne bi trebali da igraju ulogu lokalnih šerifa”, citirao ga je The Times, list zemlje koja ima jedan od najoštrijih zakone protiv ilegalne migracije, ali ima prirodnu barijeru, La Manche, koji Veliku Britaniju štiti od masovnog priliva migranata poput ovog u Grčkoj.