Transrodni muškarac tužio tinejdžera sa Aspergerovim sindromom (VIDEO)

Uvredljivo? Da. Bezosećajno? Da. Zločin iz mržnje? Da, sud za prekršaje odlučio je ove nedelje.

Sud je čuo kako je Fril bio "ranjiv, u nevolji i sramoti" zbog incidenta. Armstrong je proglašen krivim za kršenje velškog zakona o javnom redu iz 1986. "upotrebom pogrdnih ili uvredljivih reči sa namerom da izazovu uznemiravanje." Tinejdžeru je naređeno da plati 590 funti, uključujući 200 funti kompenzacije za pozornika Frila, i određen mu je policijski čas u trajanju od 12 nedelja.

Prema sudiji, "transfobična" priroda Armstrongovih komentara bio je otežavajući faktor i povećala mu je kaznu.

Međutim, Armstrongu je dijagnostifikovan Aspergerov sindrom. Prema nacionalnom društvu za autizam, "osobe sa Aspergerovim sindromom često imaju poteškoće "čitanja" drugih ljudi - prepoznavanja ili razumevanja tuđih osećanja i namera", a ponekad se mogu činiti i bezosećajnim". Osoba sa Aspergerovim sindromom bori se da razume socijalne znake i često nemaju pojma šta je neprikladno reći.

Presuda otkriva urođenu nemogućnost pravičnog gonjenja slučajeva zločina iz mržnje u savremenom svetu politike identiteta. Uravnotežujući uvredu koji je Fril shvatio kao transrodni čovek nasuprot uvredi koju je Armstrong dao kao neko iz autističnog spektra, on je izvan okvira zakona, koji bi trebalo da procenjuje činjenice i to bez emocija, a ne da pokušava da proseje kroz subjektivnu zbrku ljudskih emocija.

Intersekcionalnost, omiljeni okvir brigade socijalne pravde, svet vidi kao umreženi splet nepovoljnosti i diskriminacije, moći i privilegija. Njenim pristalicama društvo nije kohezivna celina, niti je galaksija jedinstvenih pojedinaca. To je skup plemena koja su stalno u ratu i odvajaju se po boji kože, rodu, seksualnosti, nacionalnosti, invalidnosti itd.

Ko je u nepovoljnijem položaju i zbog toga zaslužuje novčanu ili sudsku zaštitu? Crna transrodna žena ili invalid beli muškarac? Da li invaliditet belog muškarca ukida urođenu privilegiju njegove boje kože? Ovo su vrste pitanja oko kojih se brine pokret društvene pravde.

Ali, to raditi kroz pravni sistem je nemoguć zadatak. U slučaju Frila, sudija je u osnovi tražio da odluči koja je strana ranjivija i on se odlučio za transrodnog policajca. Armstrongova "transfobija" nadmašila je njegovu Aspergerovu dijagnozu, a tinejdžer je proglašen kao ugnjetavač. Njegova krivica je proizašla iz toga kako se Fril osećao u trenutku incidenta, a ne nužno iz onoga što je Armstrong rekao.

Nepotrebno je napomenuti da budući slučajevi poput ovog ulaze u pravni leksikon i postaju osnova za buduće presude, možemo se veseliti novim presudama u zoni sumraka, gde sudovi pokušavaju složiti kompleksnost normalne ljudske interakcije sve do tačke "olimpijade ugnjetavanja", gde se boduje ugnjetavanje i gde povređena osećanja zamenjuju čvrste dokaze.

Broj zločina iz mržnje koje je evidentirala policija u Britaniji neprestano se povećava svake godine od 2012. Većina ovih krivičnih dela su prekršaji javnog reda - nepristojne reči, rasističke uvrede i uznemiravanje, dok će oni koji izađu pred sud morati da se suoče sa pravnim sistemom koji nije dobro opremljen za donošenje presuda o pitanjima misli, osećanja i percepcije, građani koji poštuju zakon moraće da postave još jedno zabrinjavajuće pitanje.

Frilov branilac rekao je sudu da 25-godišnji pozornik "okleva" da ubuduće sam patrolira. Ako se policajac uvredljivim komentarom može preplašiti na ulici, kako se uopšte može nadati da će zaštititi javnost od terorizma, napada nožem ili narko bandi?