Teška situacija u najsiromašnijoj državi Evrope: "Ljudi umiru, a nemamo novca za vakcine"

"Srećan sam što radim na 'prvoj liniji' i što vidim da kanadski zdravstveni sistem tako dobro funkcioniše", napisao je Alecu Mătrăgună u objavi na fejsbuku i dodao:

"Ali tužan sam što sam vakcinisan pre svoje majke koja radi u zdravstvenom cetru u Moldaviji", piše Guardian.

Mătrăgună je stručnjak za sonografiju iz Moldavije koji živi u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu, ona je pedijatar već trideset godina. Ipak, kako kaže, ona ne zna kada bi cepivo protiv Kovida-19 moglo postati dostupno za nju i za više od 53.300 zdravstvenih radnika u najsiromašnijoj evropskoj zemlji.

"Imala sam sličnu reakciju i u vezi sa svojom porodicom u Moldaviji kad sam još početkom decembra u svojoj lokalnoj londonskoj apoteci videla natpis koji kaže da je cepivo na putu. U to vreme se moja baka tek oporavila, a otac se još borio s posledicama virusa", kaže Paula Erizanu, moldavski pisac sa prebivalištem u Londonu.

Većina zapadnoevropskih vlada već je obavila prvu fazu vakcinacije zdravstvenih radnika i prelazi na drugu, uprkos tome što problemi s proizvodnjom podrivaju stvaranje zaliha. Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja, još nije uspelada obavi nijednu vakcinaciju jer ne može priuštiti cepivo.

Moldavska vlada ne očekuje da će prvu seriju cepiva dobiti pre kraja februara, a čak ni taj raspored nije siguran i ispunjen je birokratskim kašnjenjima. Ukrajina, Gruzija i Armenija u sličnoj su situaciji. Tako u Evropi izgleda 'katastrofalni moralni neuspeh' zbog distribucije cepiva, kaže čelnik Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Ghebreyesus.

Ekonomski najugroženije evropske zemlje oslanjaju se na Covax, program za države s niskim prihodima kojeg je, kao reakciju na pandemiju, pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. Kroz taj će program biti garantovana besplatna cepiva za 20 posto stanovništva neke zemlje. Što se tiče ostalih doza koje su im potrebne, ove zemlje traže pomoć od bogatijih suseda. Ali, to teško da je način da se reši globalna pandemija. 

"Kod kuće sam u Kišinjevu još od decembra, a vesti o smrti porodice, bliskih prijatelja, bivših kolega ili poznatih osoba, koje su preminule od Kovida, svakodnevna su pojava. Zaista, ukupna stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21 posto u 2020. godini ako se uporedi sa 2019.", kaže Paula Erizanu.

Zdravstveni sistem je preopterećen. Jedan muškarac u šezdesetim, zaražen virusom, morao je na hladnoći, tri sata da čeka slobodan krevet u bolnici. Prošlog su proleća video-zapisi pacijenata iz manjih provincijskih bolnica pokazali šokantna stanja koja uključuju nedostatak grejanja ili čiste vode. U jednoj bolnici muškarac je umro u toaletu, a osoblje se satimo plašilo da mu se približi zbog nedostatka zaštitne opreme. Na kraju su zamolili druge kovid pacijente da iznesu tijelo i da ga prekriju.

"Sa 2,6 miliona stanovnika, Moldavija je zabeležila nešto manje od 157.000 slučajeva Kovida-19 i više od 3.300 smrtnih slučajeva. Ipak, stvarni broj zaraženih verojatno će biti mnogo veći, budući da je vlada dnevno testirala samo između 1.000 i 3.000 ljudi, dostigavši ​​neverojatnu stopu od 58 posto pozitivnih testova u decembru. Osobama s lakšim simptomima često se nedeljama odbijaju pregledi. Lekari koji rade na kovid odeljenjima jedini su medicinari koji su testirani. Štaviše, iako su moj otac i baka ozbiljno oboleli i imali mnoge tipične simptome Kovida, njihovi su testovi bili negativni. Testirani su samo jednom', kaže Paula Erizanu.

Stopa infekcija među medicinskim osobljem bila je 25 posto u maju, što je najviša stopa u Evropi, u poređenju sa samo 12 posto u susednoj zemlji.