Svi bi tamo da zgaze ČIZMOM! Danci ne daju! Rusima i Kinezima nije svejedno! Šta se to KRIJE duboko ispod leda? (VIDEO)

- Obećavam da neću napraviti ovo na Grenlandu - napisao je u ponedeljak američki predsednik uz fotomontažu koja prikazuje zlatni neboder na kojem piše Tramp, usred naselja grenlandskih kućica.

Ali da u Vašingtonu ozbiljno razmišljaju o Grenlandu, potvrdio je Leri Kudlou, ekonomski savetnik Bele kuće, koji je izjavio da predsednik Donald Tramp "želi da razmotri" kupovinu Grenlanda, iako su s tog ostrva, koji je u sastavu Kraljevine Danske, poručili da nisu na prodaju.

Kudlou je za "Fox News" rekao kako ne želi da predviđa šta bi se moglo dogoditi, ali i dodao da je Grenland, koji se nalazi između Atlantskog i Severnog ledenog okeana, "strateško mesto" sa "mnogo vrednih minerala".

Večera

Sve je počelo kada je Tramp u nedelju novinarima kazao kako i dalje stoji pri ideji da SAD kupe Grenland. Samo što pravo pitanje glasi, kako je Donaldu Trampu uopšte pala na pamet ideja o kupovini Grenlanda, kada je upitno, zna li trenutni predsednik SAD-a, gde se uopšte nalazi spomenuto ostrvo?

Izgleda kako se sve zakuvalo na privatnoj večeri koja je pre nekoliko meseci organizovana kod Trampovih, kada je neko od gostiju usput spomenuo kako danska vlada ima problema u godišnjoj isplati 420 miliona evra subvencija za Grenland. Prema informacijama kojima raspolaže BBC, Tramp je pomislio da bi to mogao biti dobar posao, otprilike kao kada su Amerikanci od Rusa kupili Aljasku za sedam miliona dolara, i što na umu - to na drumu, odlučio je da ideju pusti u javnost. Uostalom, Amerikanci i Danci već su imali sličnih poslova jer su 1917., SAD za 25.000.000 dolara kupile grupu karipskih ostrva poznatih kao Danska Zapadna Indija. Danas se zovu Američka Devičanska ostrva, odakle je rodom Tim Dankan, slavni NBA košarkaš, koji je celu karijeru igrao za San Antonio Spurse.

Iz Danske je ubrzo stiglo odbijanje. Premijerka Mete Frederiksen, koja je tokom vikenda bila i u službenoj poseti Grenlandu i koja uskoro očekuje Trampa u njegovoj službenoj poseti Danskoj, izjavila je da "Grenland nije na prodaju" i dodala čak i da "Grenland nije danski, Grenland pripada Grenlandu".

Jedino niko nije o svemu pitao Grenlanđane, kojih, velika većina nema veze sa Danskom, a kamoli Amerikom. Enciklopedija opisuje Grenland (grenlandski Kalaallit Nunaat), kao ostrvo koji obuhvata 2,166.086 km², od čega je 410.449 km² bez leda (primorski pojas). Ostrvo je 1953. postalo ravnopravni deo Danske. Devet desetina od 56.000 stanovnika su Inuiti, uostalom i službeni jezik je grenlandski inuit (zapadnogrenlandski ili kalaallisut), kojim govori većina stanovnika, a vrlo je raširen i danski, koji je bio drugi službeni jezik do 2009.

Odbrana

Oko 95 odsto stanovništva živi na jugozapadnoj obali, gde se nalaze najveća gradska središta. Grenland je 875. otkrio Viking, Gunnbjørn Ulfsson, a 982. ostrvo je istraživao Erik Crveni, koji ga je nazvao Grenland i osnovao 986. prvo naselje. Godine 1261. potpao je pod Norvešku, a 1397. pristupio je uniji s Danskom i Švedskom. Prilikom odvajanja Danske i Norveške iz 1814., pripao je Dancima. Norveška je tokom 1931. i 1932. zaposela delove istočnog Grenlanda (i nazvala ih Zemljom Erika Crvenog - Erik Raudes Land), ali je morala da evakuiše svoje trupe 1935. na temelju presude Međunarodnog suda u Hagu iz 1933.

U Drugom svetskom ratu, nakon kapitulacije Danske, ostrvo je zaposela vojska SAD. Amerikanci su okupirali Grenland tokom Drugog svetskog rata kako bi sprečili moguću nemačku invaziju pa su na njemu počeli da grade svoje vojne baze, što je 1945. ratifikovao danski parlament. Godine 1951. postignut je dansko-američki sporazum o zajedničkoj odbrani Grenlanda, u okviru NATO-a. Iako su bili saveznici, Danci nisu znali da su SAD tokom šezdesetih godina tajno pokušale na Grenlandu da sagrade celi lanac nuklearnih lansirnih rampi, ali je projekt napušten zbog nepogodnih vremenskih prilika i prirodne sredine u kojoj se nije moglo raditi.

Američki predsednik Hari Truman je 1946. Danskoj za Grenland ponudio 100 miliona dolara u zlatu. Njegova ponuda je odbijena, ali je Amerika postigla dogovor o pravu na kontrolu tamošnje vazdušne baze Tule. SAD su htele da kupe Grenland zbog mogućeg vojnog sukoba sa Sovjetskim Savezom, a arktičko ostrvo bilo je svojevrsna prirodna granica koja deli dve supersile.

Osim toga, u slučaju rata, američki vojni avioni koje su nameravali da slete na Grenland, bili bi u blizini sovjetske teritorije i mogli bi brže da reaguju. No, kada se 1946. održao sastanak između Amerike i Danske na ovu temu, danski ministar spoljnih poslova Gustav Rasmusen bio je šokiran tim predlogom pa je odbio da proda Grenland.

Autonomija

Integralni deo Danske Grenland je postao 1953., a samoupravu ima od 1. V. 1979. Međutim, sredinom osamdesetih, Grenland je izašao iz EEZ/EU, zbog pravila o ribolovu, na koja tamošnji stanovnici nisu pristali. Referendumom 2008. građani su tražili nešto veću autonomiju od Danske, što je ispunjeno godinu kasnije, a iz Kopenhagena se danas upravlja spoljnim poslovima i odbranom pa na Grenland godišnje stiže i već spomenuta novčana pomoć.

Grenland se oslanja na godišnju stipendiju iz Kopenhagena u iznosu 526 miliona dolara, ali poslednjih decenija, tamošnji život se promenio. Deca su nekada bila predodređena da budu lovci, ribari ili uzgajivači sobova, ali to je sve više retkost. Onda su 2010. u podmorju grenlandskih teritorijalnih voda nađene zalihe nafte i gasa, ali zbog visokih troškova proizvodnja još nije započela, tako da su ostrvljani prilično siromašni. Osim toga, globalno zagrevanje izaziva sve veće probleme.

Grenland je poznat po glečerima, a poslednjih meseci ostrvo se topi nezabeleženom brzinom, a buknuli su i požari. Naučnici nisu očekivali da će se Grenland topiti ovim tempom još 50 godina, ali do poslednje nedelje u julu topljenje je dostiglo nivo čiji su klimatski modeli predvideli za 2070. godinu i to po najpesimističnijem scenariju. Ledena ploča Grenlanda izgubila je 1. avgusta 12,5 milijardi tona leda, više nego ijednog dana otkako su istraživači 1950. počeli da mere topljenje, objavio je "Washington Post".

Energenti

Postoje vrlo opipljivi razlozi zbog kojih se Danci ne žele odreći Grenlanda. Danska je 2014. podnela zahtev UN-u, tvrdeći da je regija koja okružuje Severni pol povezana s kontinentalnim delom Grenlanda, i zato predstavlja deo danske autobnomne teritorije. Tadašnji ministar spoljnih poslova Martin Lidegaard izjavio je da je to istorijski važna prekretnica za Dansku.

Međutim, već tada su Kanada i Rusija pokazali sopstvene pretenzije prema energentima bogatoj arktičkoj teritoriji, a isto područje svojataju još Amerika, Norveška pa čak i Kina.

U pitanju su potencijalno ogromna nalazišta prirodnih bogatstava, za koja je 2008. Američki geološki zavod procenio da skoro 22 posto neotkrivenih svetskih resursa leži severno od Arktičkog kruga, ali da je malo verovatno da ima velikih nalazišta nafte ili gasa ispod dubokih voda Severnog pola. 

- Naš najvažniji zadatak je da pretvorimo Arktik u izvor iz kojeg ćemo crpiti energente za 21. vek - najavio je još 2009. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

BONUS VIDEO: Dojava o bombi ispred skupštine Srbije