Svetom vlada islamofobija

HRW u izveštaju izdvaja Evropu i SAD zbog "otvorene islamofobije i sramotnog satanizovanja izbeglica".

Podsticanje na strah "izaziva upravo tu vrstu podele i neprijateljstava koju vole da koriste oni koji regrutuju za terorizam", upozorio je izvršni direktor HRW-a Kenet Rot i rekao da bi obezbeđivanje "sigurnog i organizovanog načina" za izbeglice da stignu do Evrope smanjilo broj izgubljenih života na Mediteranu i olakšao bezbednosne provere.

Raniji izveštaji te organizacije koncentrisali su se na zone sukoba, dok izveštaj za 2015. godinu počinje migrantskom krizom i merama donetim u Evropi posle napada u Francuskoj.

"Strahovi od terorističkih napada i potencijalnog uticaja priliva izbeglica doveli su do vidnog smanjenja ljudskih prava u Evropi i u drugim regionima", ocenio je Kenet Rot.

On navodi da ti nazadni koraci prete pravima svih "a nisu pokazali efikasnost u zaštiti običnih ljudi". Mere koje su donele evropske vlade izazivaju zabrinutost oko slobode kretanja, udruživanja i izražavanja, ocenio je Hjuman rajts voć.

Pored toga, HRW je naveo da su mnoge autoritarne vlade donele mere za ograničenje delovanje grupa civilnog društva i prekidanje njihovog finansiranja iz inostranstva. Tu se kao najveći krivci navode Rusija i Kina. "Represija ovakvog intenziteta, uključujući zatvaranje kritički nastrojenih grupa u Rusiji i hapšenja advokata za odbranu ljudskih prava u Kini, nije viđena decenijama", navodi Hjuman rajts voč.

HRW takođe navodi i Tursku čija vladajuća stranka suzbija delovanja aktivista i medija koji kritikuju vladu.

Etiopija i Indija, uz čestu upotrebu nacionalističke retorike ograničile su strano finansiranje da bi sprečili nezavisan nadzor kršenja ljudskih prava, navodi se u izveštaju.

Bolivija, Kambodža, Ekvador, Egipat, Kazahstan, Kenija, Maroko, Sudan i Venecuela su usvojili opšte i nejasne zakone da ograniče delovanje aktivista i spreče delovanje nezavisnih grupa, piše u izveštaju i dodaje se da su zapadne vlade vrlo sporo reagovale da osude te globalne pretnje po ljudska prava.

U 2015. godini bilo je i pozitivnih razvoja, ocenjuje HRW i dodaje da je LGBT populacija ostvarila velike napretke ka ravnopravnosti legalizacijom istopolnih brakova u Irskoj, Meksiku i SAD, i dekriminalizacijom homoseksualnosti u Mozambiku.

U Savetu UN za ljudska prava 72 zemlje je potpisalo saopštenje u kome se obavezuju da okončaju nasilje i diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji i polnom identitetu.

UN su u septembru usvojile 17 ambicioznih razvojnih ciljeva koji su prvi put univerzalni i zasnovani na ljudskim pravima, a među njima je cilj da se postigne rodna ravnopravnost i obezbedi pristup pravdi za sve, navodi HRW.