Posle jermenskih vojnih pobeda u Karabahu devedesetih godina Primakov je savetovao tadašnjem predsednik Jermenije Levonu Ter Petrosjanu da vrate deo osvojene teritorije.

- Razgovarali smo sa Evropom i SAD i predlažemo Jermeniji da uz uslov da Baku prizna jermenski deo Karabaha vratite Azerbejdžanu njihove teritorije koje ste osvojili - kazao je mudri Primakov predsedniku Leonu Ter Petrosjanu. Nakon što se Ter Petrosjan posavetovao sa svojim generalima odbio je predlog Rusije.

Da li je trebalo da poslušaju Primakova?

Posle toga dobronamerni Primakov je još jednom upozorio rukovodstvo u Jerevanu.

- Azerbejdžanci su vredni i imaju resurse (naftu i gas). Proći će deset, 20 ili 30 godina i oni će ekonomski i vojno ojačatiti i tada će vam uzeti sve, kazao je Primakov. Njegovo proročanstvo se i ostvarilo. Samo zahvaljujući Putinu rat je zaustavljen i azerbejdžanska armija nije okupirala celu teritoriju Nagornog Karabaha jer su bili samo na deset kilometara od prestolnice Stepanakerta.

Kasnije se predsednik Levon Ter Petrosjan žalio da je zbog predloga da se vrati jedan broj oblasti Azerbejdžanu izgubio predsedničku fotelju. Neosporno je jedno da su tadašnji jermenski generali bili uvereni da Azerbejdžanci ne znaju da ratuju i da će ih pobediti u svakom novom sukobu. Oni očigledno nisu razmišljali da se politička situacija u svetu može promeniti i da će bogatiji Azerbejdžan nabaviti moderno oružje a osim toga je dobio Tursku za sevaznika koja se direktno umešala u sukob pod opravdanjem da štiti "mlađeg brata".

Uzalud sada Jermeni demonstriraju u Jerevanu Azerbejdžan se sigurno neće povlačiti sa osvojenih pozicija. Maksimum što Jermeni mogu da očekuju da pod pritiskom Zapada Baku prizna neku vrstu kulturne autonomije onima koji ostanu da žive u enklavi oko Stepanakerta.

To što 17 opozicionih partija Jermenije hoće da smeni premijera Nikolu Pašinjana a zatim da poništi dogovor sa Azerbejdžanom je samo nerealna želja. Sada je Azerbejdžan vojnički superioniji i on sigurno neće pristati na to da se vrati na početne pozicije. A za novi rat Jermeni nemaju ni snage ni podrške iz inostranstva. Početak novog rata za Jermene bi bio samoubistven. Jedno je demonstrirati a drugo ratovati. Da su hteli da ratuju i da su imali za to resurse sigurno ne bi potpisivali dogovor sa predsednikom Alijevom koji je svojevrsna jermenska kapitulacija.

Zarobili bi 20 hiljada vojnika

Premijer Pašinjan se pravda da je morao potpisati dogovor sa Alijevom i Putinom jer je postojala opasnost da za par dana bude okruženo a zatim i zarobljeno oko 20 hiljada jermenskih vojnika koji su bili u istočnom delu Karabaha relativno blizo Stepanakerta.