"Štedljiva četvorka" spustila rampu, ne daju više ni cent, Brisel na ivici raspada!

Odlazak Velike Britanije ostavio je sa rupom od 75 milijardi u finansijama tokom sedam godina, a borba za budžet otkrila je oštre podele između članica EU.

Nemačka želi da potroši više na klimatske promene, dok Francuska traži više novca za zajedničku odbranu, a siromašnije države odlučne su da zadrže svoje velikodušne isplate u EU.

Ali takozvana “štedljiva četvorka”, Austrija, Holandija, Danska i Švedska nisu spremne da plate više kako bi popunile rupu.

Holandski premijer Mark Rute rekao je da "ne planira da stavi svoj potpis" na poslednji kompromisni predlog.

Podaci EU traže cifru od 1,08 procenata kombinovanog BDP-a kako bi pokrili šest godina od 2021. do 2027. godine, ali štedljive nacije nisu spremne da pređu sadašnjih 1 procenat.

U međuvremenu, nacije koje primaju „kohezijske fondove“ žele još više, a autoritarni mađarski premijer Viktor Orban rekao je novinarima da danas žele „najmanje 1,3 odsto ili blizu toga“.

Jedinstvo 27-članog bloka tokom pregovora o Bregzitu ustupilo je mesto nepromišljenim razgovorima o budućnosti nakon što je Britanija konačno napustila EU 31. januara.

Razočarani češki premijer Andrej Babis rekao je da "nema smisla nastaviti samit" ako "štedljiva četvorka" odbije da poveća svoj doprinos.

"Ako grupa od četiri bogate zemlje Švedska, Danska, Holandija i Austrija insistiraju, možemo se vratiti kući", rekao je danas Babis.

Četvorka ne želi da plati više da bi popunila jaz zbog Bregzita, dok je Nemačka je takođe oprezna po pitanju budžeta.

Međutim, siromašnije države južne i istočne Evrope žele da zadrže izdašna sredstva EU bez obzira na Bregzit.

Francuski lider Emanuel Makron podržao je pozive da se odupru smanjenju potrošnje, rekavši da bi bilo "neprihvatljivo" nadoknaditi odlazak Britanaca smanjenjem potrošnje ".

Trenutni dugoročni budžet za period 2014-2020 iznosi 1,08 triliona evra, što predstavlja 1,02% bruto nacionalnog dohotka za EU28, pre odlaska Britanije.