Šta predstavlja ovaj praznik za muslimane, a šta za Jevreje i hrišćane! Sličnosti su ogromne!

Kurban-bajram je drugi od dva verska praznika koji proslavljaju muslimani širom sveta. Predstavlja scenu kada je Ibrahim (bibl. Avram) hteo da žrtvuje svoga sina u ime Boga i pokornosti Božijoj volji, pre nego što je Bog intervenisao preko svog meleka (anđela) Džibrila, koji ga je obavestio da je žrtva već primljena. Ibrahim nije žrtvovao sina, umesto toga je žrtvovao životinju, ovna. Meso žrtvovane životinje se prema običajima muslimana deli na tri dela. Porodica zadržava jednu trećinu; drugu trećinu daju rodbini, prijateljima i komšijama; treća trećina se daje siromašnima i ugroženima. 

U lunarnom islamskom kalendaru, Kurban-bajram počinje deseti dan meseca Zu el Hidža (Zulhidža) i traje četiri dana. U međunarodnom (gregorijanskom) kalendaru, dani variraju od godine do godine, pomerajući se jedanaest dana ranije svake godine.

Kurban-bajram je poslednji od dva bajramska praznika, dok je prvi Ramazanski bajram. Osnova za praznovanje Kurban-bajrama dolazi iz 196. ajeta iz sure El Bekara, druge najduže sure u Kuranu. Reč "bajram" se javlja i u suri El Mejda, petoj suri u Kuranu, i znači "svečani praznik".

Kao Ramazanski bajram, i Kurban-bajram počinje sa sunet-namazom sa dva rekata koje prati hutba. Proslava Kurban-bajrama počinje dolaskom hodočasnika na hadžiluku, od planine Arafat, koja se nalazi istočno od Meke. Bajramska žrtva se može prineti sve do zalaska sunca 13. dana Zu el Hadža. Dani bajrama su zapisani u Hadisu kao "dani sećanja". Dani Tašrika počinju sa sabah namazom 9. dana Zu el Hidža i traju do ikindija namaza 13. dana Zu el Hidža (5 dana i 4 noći). Ukupno 23 molitve: dvadeset od 9. do 12. dana i tri 13. dana.

Arapski izraz "Praznik žrtvovanja" je pozajmljen u indo-arijske jezike kao što su hindi, bengalski, gudžarati i urdu, i austronežanske jezike kao što su malajski i indonežanski. Druga arapska reč za žrtvovanje je kurban i ona je pozajmljena u persijski, urdu, tadžički, kazaški, ujgurski jezik, kao i u razne indo-arijske jezike kao što je bengalski. Ostali jezici su kombinovali arapsku reč kurban sa lokalnim nazivima za praznik, kao kurdski, paštunski, turski, turkmenski, mandarinski i malezijski i indonežanski.

U srpski, bugarski, ruski, tatarski i albanski jezik naziv za ovaj praznik je došao iz turskog jezika.

Prema verovanju, oko 2000. godine pre nove ere Bog je na zemlju poslao jednog svog roba na području Sumera, u gradu Uru, kada su se ljudi pokoravali svojim idolima i kipovima koji im nisu mogli niti pomoći, a niti su im mogli ikako odmoći. Poslao ga je s Istinom u jednoga Boga. Taj čovek bio je Ibrahim (Avram).

 

Njegov put nije bio lagan. Put istine posut je trnjem i teškoćama raznih vrsta, pa tako sve do svoje najviše starosti kada je već gubio nadu, nije mogao dobiti sina sa svojom ženom Sarom. Tada su se odlučili na, u to vreme regularan običaj, kako mu Sara nije davala dete, da nađe ženu koja će mu dati dete. Bila je to Hadžera i od nje rodio se Išmael (Ismail). On će biti praotac arapskog naroda.

Ibrahima je čekalo veliko iznenađenje. Dočekala su ga "trojica" i obavestila da će Sara roditi dete na što se ona nasmejala jer kako da ona tako stara rodi, na šta su oni rekli da će ona roditi i da će to biti muško i da će ga nazvati Isak, što na staro-hebrejskom znači smešak. Od njega će poteći Jevreji.

Ibrahim je tako srećno živeo sve do trenutka kada mu je On zapovedio da žrtvuje svojeg sina Ismaila. Ibrahim je krenuo da ga posluša, ali kada je Bog video da je Ibrahim spreman da ubije svog prvorođenog sina zarad zapovesti koju je on naredio, kao veliko iskušenje, zaustavio je egzekuciju i umesto Ismaila postavio je ovna kao žrtvu.

Od tog dana, pa sve do sad muslimani (oni koji su predani Božijoj volji) izvršavaju zapovest žrtvovanja kurbana, to je najčešće ovca, po mogućnosti, ali to može biti i protivvrednost u novcu kojim će se kupiti meso kojim će se žrtvovati te ovce. Taj čin se obavlja za vreme hadžiluka, u poslednjem mesecu po hidžeretskom kalendaru Zulhidže. Meso koje se zakolje razdeli se na trećinu, tako da jedna trećina ide rodbini, jedna siromašnima i jedna trećina onome kome je najviše potrebno. Kurban kolje onaj koji ima materijalne mogućnosti za to, ako ne može, to mu nije greh.

Klanje kurbana, (žrtvovanje) prisutno je kroz sve svetske kulture i civilizacije. Sama simbolika kurban bajrama temelji se na žrtvi i bogobojaznosti, Žrtvu koju je Ibrahim trebalo da prinese teško da bi mogao da učini bilo ko bez čvrste vere. Za tu bogobojaznost koju je pokazao Bog je Avrama izdigao kao Njegovog prijatelja i obećao mu bogatu zemlju i veliko potomstvo i zaista danas sve tri velike civilizacije, zapadna kao hrišćanska, jevrejska i islamska imaju zajedničkog praoca Adama, a od Ibrahima kog spominje i Stari zavet i Kuran još bližeg srodnika.

 

Sama svrha kurbana je ponovo proživeti oslobođenje zarobljavanjem sebe Božijom rečju, njegovom voljom i Zakonom. To se najbolje vidi za vreme hadžidža, kada se Kurban bajram slavi, u vreme najčvršće ujedinjenosti ljudskih duša oko zajedničkog cilja, događaja koji predstavlja jedinstvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.

BONUS VIDEO: Vernici strahuju: Ako danas udari grom, to Sveti Ilija isteruje đavola!