DRAMA NA EGEJSKOM MORU Raste tenzija između Grčke i Turske, a razlog je voda

Pogledajte čime raspolažu vojske Grčke i Turske kao i razlog sporenja ove dvije zemlje u istočnom Mediteranu.

more, jadransko more, krk, hrvatska
Foto: Alo.rs/V.Đ.

Sukob interesa u istočnom Mediteranu odvija se u regiji s brojnim nerešenim pitanjima, među kojima su raspodela prirodnih resursa, status Kipra, demarkacija mora, status ostrva, ratovi u Libiji i Siriji te druge borbe za uticaj.

Mislite li da će jednog dana Turska vratiti Grčkoj otetu teritoriju (Malu Aziju)?

Ukupan broj glasova: 135

  • Ne, nema šanse: 64% (87)
  • Hoće: 25% (34)
  • Ne znam: 10% (14)

Slabljenjem američkog uticaja i stvaranjem sigurnosnog vakuuma, evropske zemlje poput Francuske nastoje da popune tu prazninu. Turska, kao zemlja s najdužom obalom na Sredozemlju, želi veća prava za sebe i smatra da je susedne države žele da je marginalizuju.

Između Grčke i Turske nalazi se više od 2.000 ostrva, a neka su popularna turistička odredišta. Sva ova ostrva pripadaju Grčkoj, iako su neki samo dva kilometra od turske obale. Takođe, gotovo celo Egejsko more i vazdušni prostor pripada Grčkoj.

Ako jedan turski brod želi da plovi od Istanbula do Izmira, mora proći kroz grčke teritorijalne vode. Isto je i sa zračnim prostorom, koji se nalazi tik uz tursku obalu.

Drugim rečima, Turska, zemlja s najdužom obalom na Sredozemlju, ima najuži pristup moru.

Današnje stanje između te dve države uređeno je Lozanskim sporazumom iz 1923. godine, kada je Turska, kao naslednica poraženog Osmanskog carstva, potpisala mirovni sporazum, kojim su regulisane njene granice.

Ostala ostrva, poznata kao Dodekanska ostrva, bila su pod italijanskom kontrolom sve do 1947. kada su predata Grčkoj nakon potpisivanja ugovora u Parizu iste godine.

Tako je ostrvo Kastellorizo, kojw se nalazi samo dva kilometra od turske i gotovo 600 kilometara od grčke obale, pripao Grčkoj. Ista je situacija sa ostalim ostrvima poput Lezbosa i Kosa.

To je jedan od glavnih razloga gneva među Turcima danas, bez obzira na političku ili ideološku orijentaciju.

Drugi razlog dugogodišnjih tenzija Turske i Grčke je Kipar.

Nakon vojnog udara kiparskih Grka 1974. koji su imali za cilj pripajanje celog Kipra Grčkoj, Turska je poslala vojsku da zaštiti tursku manjinu na severu otoka. Tako je nakon rata uspostavljena Turska Republika Severni Kipar, a na jugu Republika Kipar, koja je većinski grčka.

Sukcesivne turske vlade decenijama negoduju što je grčka Republika Kipar međunarodno priznata i članica Evropske unije, a Tursku Republiku Severni Kipar niko osim Ankare ne priznaje.

Treći razlog napetosti na Mediteranu su isključive ekonomske zone, odnosno različita tumačenja međunarodnog pomorskog prava.

Grčka tvrdi da svaki njen otok ima ne samo teritorijalni morski pojas 12 nautičkih milja od obale, već i isključivu ekonomsku zonu do 200 nautičkih milja od obale.

Prema tom tumačenju, grčki otok Kastellorizo imao bi pravo na isključivu ekonomsku zonu koja je čak 4.000 puta veća od površine samog ostrva i koja bi znatno suzila turski isključivi ekonomski pojas.

Turska se tome protivi, jer kaže da ostrva imaju pravo samo na teritorijalne vode, ne na isključive ekonomske zone jer se to računa od obale zemlje.

Povezane vesti

  • Korisnik: СРЂАН
    27/09/2020 - 14:25
    Турци ће једног дана МОРАТИ да врате Грцима Малу Азију,хтели они то или не и не само то,него ће и Цариград да врате,а они ће морати да оду одакле су и дошли,а то је источни део Турске! Руси ће да заузму Цариград,али ће и они(због притисака са запада)морати да га напусте и тако ће се коначно вратити Грцима,што им и припада.На исту фору ће тако проћи и шиптари.Нама се враћа Косово,а они у своју (а)лбанију!
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi