Proglašena pandemija koronavirusa, druga u 21. veku

Direktor Tedros Adhanon Gebrejesus rekao je da je duboko zabrinut alarmantnim nivoima širenja i zbog toga je SZO i procenila da se COVID-19 može okarakterisati kao pandemija.

Pandemijom se smatra širenje nove zaraze na globalnom nivou.

Dok je epidemija izraz koji oznacava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest proširila na velikom prostoru. Sama rec "pandemija" nastala je od grckih reci "pan" (sve) i "demos" (narod).

Široko rasprostranjena bolest kod koje je broj inficiranih stabilan i ne povecava se, ne podrazumeva pandemiju. Zbog toga, epidemije sezonskog gripa, iako zahvataju veliki broj ljudi širom sveta, ne smatraju se pandemijama.

Takode, bolest mora da bude i zarazna da bi bila proglašena pandemijom. Znaci, to što je široko rasprostranjena i što odnosi mnogo života nisu jedini kriterijumi. Rak je, na primer, odgovoran za veliki broj smrti, ali se ne smatra pandemijom, jer nije zarazan.

Ljudska istorija pamti mnoge pandemije.

Pandemija gripa 2009. i 2010. godine, koju je prouzrokovao virus gripa A (H1N1) bila je prva pandemija za koju su mnoge države clanice razvile sveobuhvatne planove za pandemiju u kojima su opisane mere javnog zdravlja koje treba preduzeti s ciljem smanjenja bolesti i smrtnih slucajeva.

Prvi put je razvijena, proizvedena i primenjena u više zemalja vakcina, navodi se na sajtu SZO.

Tri pandemije gripa pojavile su se u intervalima od nekoliko decenija tokom 20. veka, od kojih je najozbiljnija bila takozvana "španska groznica" (izazvana virusom A (H1N1)), a blaže pandemije pojavile su se kasnije 1957. i 1958. ("azijski grip" izazvan virusom A (H2N2)) i 1968. ("hongkonški grip" izazvan virusom A (H3N2)).

Sa svakom pandemijom, istraživaci, strucnjaci za javno zdravlje i medunarodne organizacije stekli su bolje razumevanje složenosti i dinamike pandemije gripa. Sa poboljšanjem sistema nadzora i izveštavanja može se dokumentovati više podataka i karakteristika virusa nego što je bilo moguce pre desetak godina.

Istraživaci i strucnjaci za javno zdravlje kontinuirano uce o virusu gripa, vakcinama i preduzetim merama, a ovo znanje se koristi za poboljšanje kapaciteta povezanih sa sezonskim i pandemijskim gripom. Veliki deo stecenog znanja može se primeniti i na druga podrucja.

Medutim, i virusi imaju sposobnost prilagodavanja kao i ljudi, i cesto se dešava da posle izvesnog vremena poznati lekovi postanu neefikasni, jer su im se mikroorganizmi u međuvremenu prilagodili.