Pravnici potvrdili, oni su krivci za prolivenu krv!

Dok traju međusobne optužbe, Dojče vele postavlja pitanje koje bi, kako navodi, valjalo prvo postaviti - ko je ovde prekršio međunarodno pravo.

"Ako su SAD i Iran u ratu, onda se može opravdati i ciljano ubistvo viskorangiranog generala, ali ako između te dve zemlje ne postoji ratno stanje, onda je to što su učinile SAD bio čin državnog terorizma", ocenio je Folker Pertes, svetski priznati stručnjak za Bliski istok.

"U međunarodnom pravu je ovako: Velike države rade ono što mogu, a male ono što moraju. To nedvosmisleno važi i u ovom slučaju", rekao je Pertes, koji je direktor berlinske Fondacije za nauku i politiku, nezavisne institucije čiji je zadatak da savetuje nemački parlament i Vladu o spoljnoj politici.

Kako navodi Dojče vele, SAD su napad u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani izvele u Iraku, gde ih je svojevremeno zvanično u pomoć pozvala legitimna vlada te zemlje, ali napad očigledno nije izvršen uz pristanak Iraka, jer je ta zemlja pre nekoliko dana zvanično ukinula gostoprimstvo vojsci SAD i žalila se Savetu bezbednosti UN.

Po međunarodnom pravu, to bi značilo da su SAD višestrukim ubistvom dronovima izvršile ratna dejstva protiv Iraka, kaže se u tekstu.

Štefan Talmon, šef katedre za međunarodno pravo na univerzitetu u Bonu, iznosi drugačije viđenje i ocenjuje da su se SAD legitimno branile od serije oružanih napada.

„Neposredno pred ubistvo iranskog generala američko Ministarstvo odbrane objavilo je dugo saopštenje u kojem je pobrojano nekoliko napada na američke jedinice koje su od novembra 2019. izvele šiitske paravojske koje navodno kontroliše Iran", podsetio je Tolmon.

On, međutim, ističe da to ne znači da su sve akcije SAD na Bliskom istoku u skladu međunarodnim pravom.

To je, kaže, slučaj na primer, u Siriji, gde su samo Rusija i Iran aktivni na sigurnoj međunarodnopravnoj osnovi, jer su došli na poziv međunarodno priznatog šefa države Bašara al Asada.

"Sve ostale države prisustvo temelje na sumnjivom pravu na kolektivnu samoodbranu od terorističke paravojske Islamske države. Ali, najkasnije od marta 2019, to opravdanje više ne važi. Tada je zvanično rečeno da je IS pobeđena i to znači da niko ko nije pozvan, tamo nema šta da traži - uključujući Bundesver", ocenio je Talmon.

On priznaje da je glavna slabost međunarodnog prava u tome što faktički nema institucije koja može da konstatuje da li je neka država prekršila međunarodno pravo i da je kazni.

Mada se države na međunarodno pravo često pozivaju kada im to odgovara, Talmon kaže da ono nije postalo običan politički instrument.

On napominje da činjenica da se sve strane pozivaju na međunarodno pravo pokazuje da je ono od ogromne važnosti. To se, prema njegovim rečima, pogotovo odnosi na zapadne demokratije, gde vlade moraju da se suoče sa javnim mnjenjem, pa teško da mogu učiniti bilo šta što bi bilo očigledno protivno međunarodnom pravu.

"Međutim, to takođe često dovodi do toga da vlade tumače međunarodno pravo kako im odgovara, samo da bi legitimisale svoje postupke. Time mu čine medveđu uslugu“, ocenjuje Talmon.

On ističe da Međunarodno pravo privileguje međunarodno priznatu vladu neke države, kao što su Asad u Siriji ili Maduro u Venecueli.

"Oni vam ne moraju biti simpatični, ali međunarodno pravo ne dozvoljava da ih neko jednostavno eliminiše vojnim sredstvima, čak ni u slučaju najozbiljnijih kršenja ljudskih prava“, navodi Talmon.

On dodaje da je upitno da li su ljudska prava zaista uvek motiv vojne intervencije.

„Da je stvarno reč o ljudskim pravima, međunarodna zajednica bi morala da interveniše u mnogim drugim zemljama. Međutim, ona to ne radi“, zaključuje Talmon.