NATO MENJA IME? Posle Crne Gore i Makedonije Tramp uvlači i ovu zemlju u alijansu, evo kako će se zvati!

Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će SAD podići saveznički status Brazilu i predložiti saveznicima iz NATO-a da tu zemlju prime u članstvo. Takav status već imaju neke zemlje poput Australije, Egipta, Izraela, Japana, Južne Koreje, Argentine, Avganistana i još niz zemalja.

NATO
NATO, Foto: Tanjug

Status osnovnog saveznika SAD van NATO-a podrazumeva strateški vojni savez. To dozvoljava zajednički razvoj oružja i učešće u antiterorističkim operacijama, kupovinu američkog oružja, municije obogaćene uranijumom, korišćenje finansijskih podstreka za kupovinu oružja, kao i sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi.

Ako brazilske elite i građani zemlje naprave izbor u korist statusa američkog satelita, time će se odreći vlastitog suvereniteta, smatraju ruski analitičari.

„Ovde se otvaraju pitanja, jer je NATO evroatlantska organizacija stvorena da ujedini SAD i Evropu kao odbrambenu organizaciju. Međutim, dajući joj globalni karakter, time se, naravno, narušava ravnoteža snaga i, u principu, to zvuči veoma uznemirujuće. To narušava arhitekturu bezbednosti, koja je uspostavljena u svetu. Zato se prema tome moramo ophoditi veoma pažljivo i trebalo bi sprečiti da ta tendencija bude realizovana“, kaže za Sputnjik Vladimir Olenčenko, viši naučni saradnik Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN.

Prema njegovim rečima, Trampove izjave pokazuju da SAD ne žele da izgube pozicije u regionu i da je Vašingtonu potrebno da „drži uzde“ u Latinskoj Americi.

Donald Tramp
Donald Tramp, Foto: Printscreen

„Mislim da ove izjave odražavaju želju da se očuva američko vođstvo i čak proširi, a za to im je, kako shvatam, potrebno uzde. Venecuela i druge zemlje, kao što su Nikaragva i Kuba, pokazale su da ne žele da prihvate takozvanu Monroovu doktrinu, odnosno doktrinu dominacije SAD u Latinskoj Americi i da prepuste Amerikancima da rešavaju pitanja njihove spoljne i unutrašnje politike. Dodatna poluga se koristi za ispitivanje mogućnosti korišćenja NATO mehanizma“, kaže Olenčenko.

Ideja Donalda Trampa da Brazil postane član NATO-a, po oceni nekih ruskih analitičara, izgleda „smešno i šokantno“, ali istovremeno odražava neprijatnu realnost za Rusiju, jer bi želja Vašingtona mogla da bude povezana i sa američkom težnjom da se oslabi BRIKS, organizacija osnovana 2006. godine, između ostalog, s ciljem da zemlje-članice te grupe zaštite svoje ekonomske i političke interese u svetlu američkog globalnog diktata.

Zemlje BRIKS-a su praktično raspoređene na svim ključnim kontinentima, a Sjedinjenim Državama nikako ne odgovara jačanje saradnje između članica ovog bloka: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Ako Brazil uđe u NATO, onda će BRIKS, uslovno rečeno, „šepati“ na jednu nogu.

Očigledno je da SAD imaju interes da se vrate Monroovoj doktrini. One ne žele da se ograniče samo na pokušaj revolucije u Venecueli. Zainteresovani su da stave „šapu“ i na Brazil, Kolumbiju i da postepeno grade odnose sa Meksikom.

Podsetimo, Monroova doktrina je usvojena u 19. veku i u početku je ovaj dokument razgraničio zone uticaja — Evropa se nije mešala u poslove država obe Amerike i obrnuto.

Predsednik Brazila Žair Bolsonaro potvrdio je da njegova zemlja nije spremna da u potpunosti učestvuje u vojnoj intervenciji protiv Venecuele. Kako se navodi, on je jasno stavio do znanja američkom kolegi da Brazil ne namerava da stavi na raspolaganje svoje vojnike za učešće u mogućoj intervenciji, budući da u tom pogledu zemlja „ima neka ograničenja“.

Eksperti veruju da Bolsonaro, s jedne strane, želi da ugodi Trampu, ali se s druge boji reakcije levičara, pa ne isključuju mogućnost da će Brazil učestvovati u toj vojnoj operaciji, ali, moguće, ne sa redovnom vojskom, nego će stvoriti neke oružane grupe.

Rusija ne samo da se snažno protivi upotrebi vojne sile za spoljnu intervenciju, već i upotrebi takozvanih metoda niskog intenziteta i upozorava Sjedinjene Države da bi vojna intervencija u Venecueli bila katastrofalan scenario. Prema njegovim rečima, akcije SAD protiv Karakasa dodatno podstiču krizu u Venecueli.

Komentarišući Trampovu ideju o priključivanju Brazila NATO-u, ruski senator Aleksej Puškov je rekao da američkog predsednika ne umara da iznenađuje svoje evropske saveznike. On je naveo da se Alijansa više neće zvati NATO, nego NSATO (North & South Atlantic Treaty Organisation, tj. Severni i Južnoatlantski savez).

U sedištu NATO-a su odbili da za ruske medije prokomentarišu izjavu Donalda Trampa o mogućem prijemu Brazila u Severnoatlantsku alijansu i preporučili su im da se po tom pitanju obrate američkim vlastima.

Što se tiče brazilskih elita i građana ove zemlje, oni sada prave ozbiljan izbor. Ovo je izbor između nezavisnog statusa među najvećim državama na planeti, koje su postavile zadatak da brane svoj državni suverenitet i kategorije jedne od američkih satelita.

NATO, odnosno Organizacija Severnoatlantskog sporazuma, je vojno-politički blok koji objedinjuje većinu evropskih zemalja, SAD i Kanadu. Osnovan je 4. aprila 1949. godine u SAD. Tada je 12 zemalja pristupilo NATO-u: SAD, Kanada, Island, Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Norveška, Danska, Italija i Portugalija.

Sedište NATO-a se nalazi u Briselu. Trenutno u NATO-u ima 29 zemalja-članica.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi