Ovom akcijom Putin je sprečio američku invaziju Krima

 

Ni pet godina pošto je poluostrvo Krim pripalo Rusiji, detalji spektakularne ruske operacije, koja je izvedena bez ijednog ispaljenog metka kako bi se sproveo refrendum i ovo strateški važno poluostrvo pripojilo Rusiji se ne otkrivaju.

Nešto malo o samoj operaciji mediji su saznali iz filma " Krim povratak kući" u kome ruski predsednik Vladimir Putin svedoči kako je on doneo odluku o pokretanju vojno-bezbednosne akcije. Međutim, misteriju je podgrejala smrt komandanta ruske vojne obaveštajne službe generala Igora Serguna,koji je izveo akciju i koji je mnog detalje odneo sa sobom u grob

Naime, general Igor Sergun, tada načelnik Glavne uprave generalštaba Oružanih snaga ruske Federacije (GRU), koji je upravljao operacijom, umro je u svom stanu u Moskvi od "srčanog udara" u januaru 2016.

 

Pet godina posle preuzimanja Krima na svetlo dana isplivala je informacija da je ujedinjenjem ovog poluostrva sa Rusijom faktički spasen od invazije američke vojske, koji je bio planiran sa novoizabranom vladom u Kijevu.

Rumunski vojni stručnjak Valentin Vasilesku smatra da je Kremlj uspeo da uspostavi direktnu vezu između prevrata na Majdanu i " Ruskog proleća" na Krimu 2014. On tu tezu potkrepljuje stavom, da dok je fokus bio usmeren na Kijev gde se nova vlast konsolidovala, Druga udarna grupa nosača aviona američke ratne mornarice (Carrier Strike Group 2 / CSG-2) je 13. februara 2014. napustila mornaričku bazu u Norfolku i krenula u nepoznatom smeru.

CSG-2 bila je sastavljena  od 16 ratnih brodova, među kojima i 3 nuklearne podmornice, a predvodio ju je nosač aviona klase “Nimitz”, “USS George Bush”, koji je imao 90 aviona i helikoptera na brodu.

 

Tri broda grupe su bila dva razarača klase “Arleigh Burke”, brodovi “USS Truxtun” i “USS Donald Cook”, kao i razarač “USS Taylor” klase “Fletcher”. Vasilescu podseća da su ovi brodovi prethodno provodili izviđačke operacije duž obale Krima, što su učinili pod izgovorom vežbi s bugarskom i rumunskom mornaricom u Crnom moru, a cilj je bio izviđanje terena za buduću invaziju, dok je Krim još uvek bio u sastavu Ukrajine, što bi se sprovelo na zahtev vlasti iz Kijeva.

Prema nedavnim informacijama koje je objavio turski list Hurijet, upravo je u tom trenutku tursko ministarstvo odbrane primilo zahtev od Pentagona da dopusti američkoj Drugoj udarnoj mornaričkoj grupi da uđe u Crno more. Ankara je odobrila ovaj ulaz, iako je time prekršila Konvenciju iz Montrea, koja brodovima koji prelaze više od 45 hiljada tona zabranjuje prolaz kroz Bospor i Dardanele. Podsetimo da samo nosač aviona “USS George H.W. Bush” teži preko 103 000 tona.

 

“Dana 18. februara 2014. je počela mirna ofanziva EuroMaidana. Tadašnji predsjednik Ukrajine Janukovič je prevaren od strane predstavnika EU i Sjedinjenih Država, koji su i organizirali EuroMaidan u Kijevu. 22. februara je Janukovič morao napustiti napustio Ukrajinu, gde su vlast preuzele nacionalističke i neonacističke organizacije”, rekao je Vasilesku.

U tom trenutku je Druga udarna grupa američke mornarice, zajedno s nosačem aviona, već bila na Mediteranu, gde su se Amerikanci, uz pravovremeni poziv samoproglašenih vlasti u Kijevu, već pripremali za napad na Crnomorsku flotu. Samo su “odlučni i munjeviti” postupci Rusije i Krima omogućili da se izbegne takav scenario.

 

U veoma kratkom vremenu je izvršena operacija ruskih vojnih specijalnih službi, koje su bez ispaljenog metka razoružale ukrajinske oružane snage i osigurale kontrolu nad strateškim objektima poluostrva.

“Preciznost, odlučnost i brzina ruske vojske i običnih građana Krima su sprečili Amerikance da pravovremeno dođu u Crno more. Zato je CSG-2 preusmerena u Egejsko more i nije ni iskoristila dozvolu Ankare da uplovi u Crno more”, naglasio je rumunjski stručnjak.

 

Vasilesku smatra da nije iznenađujuće da su u štampi objavljena informacija o hapšenju nižih oficira NATO pakta na Krimu, iako je to Washington uvek poricao.

Zatim je 16. marta održan referendum o ujedinjenju Krima s Rusijom, a istog dana su američki brodovi napustili luku Pirej, priznajući time njihov poraz, zaključuje Vasilesku.