Ovi izbori najbitniji su za Srbiju u 2019. godini, od njih će zavisiti kako ćemo proći!

U EU bi sve moglo da okrene za 180 stepeni. Nazire se jačanje desničarskih partija koje bi mogle da formiraju novi moćni poslanički klub, konzervativci se osipaju, a liberali se uzdaju u predsednika Francuske Emanuela Makrona. U mnogim delovima Evrope ojačaće takozvane populističke partije, dok se klasične narodne i konzervativne partije osipaju.

Trenutno je poslanički klub Evropske narodne partije (EPP) sa 218 od ukupno 751 poslanika najjača politička snaga. To bi moglo da se promeni, jer ova frakcija ima sve više problema sa 12 poslanika mađarske vladajuce partije Fides. Nakon što je Evropski parlament uz okruglo 100 glasova poslanika EPP u kojem su i nemački demohrišćani zatražio da se protiv Mađarske povede postupak za kažnjavanje, počelo da škripi u ovom poslaničkom klubu.

Sve snage establišmenta uperene su protiv mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se usudio da se suprotstavi slepoj politici EU. Dok sprovodi politiku koju smatra dobrom za svoju zemlju, direktno je gurnuo prst u oko centrima moći koji ne gledaju sa odobravanjem na neposlušne.

- Ranijih godina je mađarski parlament uvek bio spreman na kompromise. Sada to više nije tako. Stoga nam treba dijalog i to dijalog na novoj osnovi - ocenio je jedan visoki evropski zvaničnik.

Međutim, Orbana nije sam u Evropskom parlamentu i mnogi demohrišćani iz Španije, Austrije, Italije su glasali protiv postupka za sankcionisanje Mađarske. Orban za sada ponavlja da njegova stranka pripada EPP, čime je odbio poziv britanskog independiste Najdžela Faraža da osnuje posebni poslanički klub. Faraž od sledećeg saziva neće imati reč u Evropskom parlamentu, jer tamo više neće biti Britanaca.

- Faraž je inače najveći govornik u Evropskom parlamentu. Slušati ga predstavlja pravo intelektualno zadovoljstvo. Ali, mi nećemo slediti njegov poziv, jer mi pripadamo EPP - rekao je Orban.

Još jedan igrač koji bi mogao da odnese prevagu je i Slobodarske partije Austrije (FPO). Šef FPO i austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe namerava da sa istomišljenicima okupi novu većinu u Evropskom parlamentu. U toj grupi bi bili francuski desničari okupljeni oko Marin le Pen, potom Alternative za Nemacku, švedske demokrate i holandska Partija slobode Gerta Vildersa, a možda bi mogla da im se pridruži čak i vladajuća italijanska Liga Matea Salvinija.

Desničarski klub poslanika mogao bi da bude relativno veliki, možda čak drugi po veličini, i na taj način da potisne socijaldemokratske i klasične konzervativne snage.

Mnoge populističke partije razmatraju saradnju sa novim trustom mozgova "Pokret" Stiva Benona koji je pokrenut u Briselu sa ciljem da desničari što bolje prođu na predstojećem glasanju. Benon, bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa sa kojim se uz teške reči rastao, sada želi da ujedini desnicu u Evropi.

Prema ocenama vodećih zapadnih analitičara, uprkos tome što Evropskoj narodnoj stranci prete gubici, trebalo bi da se desi pravo čudo pa da konzervativci ne ostanu najjača grupacija, a najjača grupacija će verovatno dati i šefa Evropske komisije, čemu se Veber nada.

Situacija se manja i u levom, liberalnom taboru. Oni koji se uzdaju u EU, nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel najavila kraj svoje karijere, sada igraju na kartu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi sada trebalo, slično kao i u predsedničkoj kampanji, da unese svež vetar u evropsku izbornu debatu. Ipak, on se suočio sa velikim otporom kod kuće, problemom koji pokušava da gurne pod tepih nakon što su građani nezadovoljni njegovom politikom demilirali pola Pariza.

Makron se sa šefom liberalne frakcije (ALDE) Gijem Ferhovštatom, dogovorio da osnuje veliki Klub poslanika liberala. Ipak, nejasno je koliko poslanika Makronov pokret "Republika u pokretu" može da pošalje u Evropski parlament.

Ukoliko bi se odnos snaga bitno promenio u Evropskom parlamentu, to bi moglo da donese olakšanje i Srbiji, kako po pitanju rešavanja krize na Kosovu, tako i oko ulaska u EU.

Većina partija koje pripadaju desnom spektru snažno se zalažu za prijem Srbije u evropsku porodicu, dok su glavni protivnici upravo pripadnici aktuelnog establišmenta, počev od francuskog predsednika Emanuela Makrona.

S druge strane, među njima ima i onih koji nisu podlegli pritisku, i ne podržavaju formiranje terorističke tvorevine, takozvane države Kosovo. Među njima prednjači Španija, ali i desni pokret u Francuskoj koji predvodi Marin le Pen.