Još od tragične smrti carske porodice Romanovih i miljenika Srba, cara Nikolaja II, Rusija je skoro ceo vek čekala na vladara koji će je podići sa kolena i učiniti je jakom svetskom silom, što je ona nesumnjivo danas.

 

Vladavina Borisa Jeljcina (1991-1999)

Dok je bio na vlasti od 1991. do 1999. Jeljcin nije gotovo ništa korisno učinio da bi se Rusija danas ponosila njime i epohom njegove vladavine, koja će zauvek ostati upamćena kao mračan period postsovjetske Rusije.

Jedina prava stvar na kojoj možemo da čestitamo Jeljcinu, jeste ta što je izabrao baš Putina za svog naslednika na mesto predsednika Ruske Federacije. Posebno iznenađuje činjenica da on Putina i nije poznavao od ranije, a mnogi partijski drugovi i ljudi iz Jeljcinove okoline znaju da je on namerno dovodio mlađe ljude na visoke pozicije, kako bi „terao inat“ etabliranoj nomenklaturi.

Često je tako birao pogrešne ljude, a stručnjake i dokazane diplomate i zvaničnike nepravedno smenjivao samo zato kako bi se pokazao mudrijim i kako bi mlađe kolege držao na oku.

Pravi izbor - Vladimir Vladimirovič Putin

Ipak, na kraju je napravio pravi izbor kada je Vladimira odredio za svog političkog naslednika. U svom poslednjem obraćanju naciji, Jeljcin je i sam rekao da je vreme da nova osoba preuzme funkciju predsednika, pred ulazak Rusije u novi milenijum. Tako je Putin zapravo postao v.d. predsednika Ruske Federacije, a onda je celu situaciju ščepao obema rukama i počeo danonoćno da radi na izvlačenju Rusije iz blata u kom je bila celu deceniju zarobljena.

 

Detinjstvo i porodica Vladimira Putina

Putin je rođen u Sankt Peterburgu (tadašnjem Lenjingradu) 1952. godine. Vladimirov otac bio je Vladimir Spiridonovič Putin, koji je služio u sovjetskoj mornarici na podmornici tokom 30-ih godina XX veka, da bi kasnije služio u Narodnom komesarijatu unutrašnjih poslova (NKDV) – specijalna policija SSSR-a, da bi se tokom Drugog svetskog rata dokazao u borbenoj saboterskoj grupi ove policije.

Putinova majka, Marija Ivanovna Putina bila je radnik u fabrici. Vladimir je imao još dva brata koje nije imao prilike da upozna, jer je jedan umro od posledica difterije tokom opsade Lenjingrada, a drugi već nakon nekoliko meseci od rođenja.

Posebno je interesantan podatak da je Vladimirov deda Spiridon Putin bio lični Lenjinov, a potom i Staljinov kuvar.

Studije na Pravnom fakultetu u Lenjingradu

Putin 1966. upisuje srednju hemijsku školu, koju je završio 1970. godine, kada je odlučio da upiše Pravni fakultet. Godine 1975. diplomirao je međunarodno pravo na Pravnom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta. Tema diplomskog rada bila je: Princip najpovlašćenije nacije.

Sve to vreme bio je član Komunističke partije SSSR-a, sve do njenog raspuštanja 1991. godine.

Ubrzo nakon diplomiranja, Putin dobija posao u KGB-u u Lenjingradskoj oblasti, a 1984. je dobio čin majora i upisuje postdiplomske studije na KGB Institutu Jurij Andropov, gde je 1985. godine stekao diplomu specijaliste kontraobaveštajne službe.

Karijera u KGB-u i Istočnoj Nemačkoj

Od 1985 do 1990. godine počinje uzbudljiv deo karijere aktuelnog ruskog predsednika, a tadašnjeg oficira KGB-a. U tom periodu, Putin je živeo i radio u DR Nemačkoj (Istočna Nemačka) i to u gradu Drezdenu. Prvo njegovo javno pojavljivanje, desilo se u ovom gradu 1989. godine, kada je stao ispred mase koja je nasrtala na zgradu KGB-a i bukvalno je sam odbranio zgradu.

Ovaj događaj će u velikoj meri odrediti njegovu reputaciju kasnije, trasirati uspešnu karijeru i stvoriti čoveka koji je naterao Zapad i SAD da se sa Rusijom moraju ophoditi kao sa ravnopravnim takmacem. Godine 1991. dao je otkaz u KGB, nakon državnog udara na predsednika SSSR Mihaila Gorbačova. Tada je već dogurao do čina pukovnika.

Početak devedesetih i poznanstvo sa Anatolijem Sobčakom

Početkom 1990. Putin počinje da radi na Lenjingradskom univerzitetu. Tada je gradonačelnik Lenjingrada bio Anatolij Sobčak (otac Ksenije Sobčak), nekada Putinov predavač i asistent na fakultetu. Godine 1990. Sobčak angažuje Putina na mesto savetnika predsednika Lenjingradskog gradskog veća.

Uloga u dovođenju nemačkih kompanija i stranih ulagača u Sankt Peterburg

Kada je Sobčak postao gradonačelnik Sankt Peterburga, Putina postavlja da bude zadužen za privlačenje stranih investicija, saradnje sa stranim kompanijama i ulaganja u grad. Putin je kao uvek i ovaj put briljirao, jer je uspeo da dovede veliki broj nemačkih kompanija u svoj rodni grad. Poznat je i njegov susret sa čuvenim američkim medijskim magnatom Tedom Tarnerom.

Već 1993. godine, Putin postaje Sobčakov zamenik na mestu gradonačelnika Sankt Peterburga i ostaje na funkciji šefa Komiteta za spoljne odnose. U Srbiji je malo poznato da Putin 1995. godine postaje regionalni lider partije „Naš dom – Rusija“.

Dolazak u Moskvu

Već 1996. godine dolazi u Moskvu i postaje deo administracije tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina i postaje šef FSB-a 1998. godine.

Putin - premijer Ruske Federacije (avgust 1999. godina)

Avgusta 1999. godine, Putin po nalogu Jeljcina postaje premijer Rusije (peti za 18 meseci, Jeljcin je ostao upamćen po tome što je smenio veliki broj ministara i premijera za vreme predsednikovanja Rusijom). Već u septembru iste godine Putinova popularnost probija sve granice. Glavni kandidati na predstojećim predsedničkim izborima bili su Jurij Luškov i Jervgenij Primakov.

Neočekivana ostavka Borisa Jeljcina - uzdizanje Putina i obnova Rusije

Dana 31. decembra 1999. godine, Jeljcin neočekivano podnosi ostavku i postavlja Putina na mesto privremenog predsednika Federacije. Na predsedničkim izborima održanim 26. maja 2000. godine, Putin ubedljivo pobeđuje u prvom krugu sa 53 odsto glasova.

Čim je došao na vlast počeo je sa brzom reformom posrnulog ruskog sistema. Ekonomija Rusije odjednom svake godine raste za po 7 odsto, Putin smiruje situaciju u Čečeniji i na Kavkazu, staje u gard teroristima i vešto ih eliminiše jednog po jednog, uspešno je centralizovao vlast u problematičnim regijama i gubernijama, eliminišući egzistencijalne probleme i separatizam.

Ponovo premijer, pa opet predsednik Rusije

Godine 2008. postaje premijer najveće zemlje sveta i predsednik stranke Jedinstvena Rusija. Tada je podržao Dmitrija Medvedeva na mesto predsednika Rusije, a onda 2012. dolazi do rokade, kada su dvojica državnika zamenila uloge. Putin ponovo postaje predsednik, a Medvedev premijer Ruske Federacije.

Putinova popularnost u svetu

Popularnost Vladimira Putina u svetu i Rusiji je ogromna. Posebno ga poštuje i voli pravoslavni svet. Vole ga u Rusiji, Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj, Belorusiji, Grčkoj, na Kipru, u Siriji, Libanu, Kazahstanu, Venecueli, na Kubi...

Stav prema Srbiji

Nebrojeno puta je pokazao principijelan stav prema očuvanju suvereniteta Srbije i opstanku Kosova i Metohije u granicama srpske države, kao i čvrst stav u odbrani hrišćanstva i pravoslavlja u svetu. Nekoliko puta je odlikovan najvišim državnim i crkvenim odlikovanjem države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

 

Detalji iz privatnog života

Bio je oženjen Ljudmilom Putin (sa kojom ima dve ćerke), a razveli su se 2013. godine. Vernik je Ruske pravoslavne crkve. Zaljubljenik je u sport, naročito kada su u pitanju borilačke veštine (posebno džudo), ali voli i skijanje i veliki je ljubitelj životinja. Imao je psa Koni Polgrejv ili Labrador Koni (crni labrador) koju je mnogo voleo, a koja je uginula 2014. godine.