Novi skandal u Interpolu, izvisio je za predsednika jer je lobirao za Srbiju! Rusija besna, smatra to osvetom!

Pre glasanja, izboru veterana Prokopčuka protivile su se SAD, Velika Britanija i druge evropske zemlje zbog njegovih bliskih odnosa sa Kremljom. Bela kuća i saveznici lobirali su protiv ruskog kandidata za šefa međunarodne policijske organizacije.

Ko je Prokopčuk?

Pedesetsedmogodišnji general-major govori engleski, nemački, francuski, italijanski i poljski jezik, a dobitnik je više policijskih i državnih nagrada. Studije, koje nisu odavale da bi se mogao posvetiti policijskom poslu, završio je u Kijevu: diplomirao je romanistiku i germanistiku.

Tome je pridodao Rusku nacionalnu poresku akademiju, ali tek 2000. godine. Dotad je radio u nizu bezbednosnih agencija koje su se bavile i borbom protiv korupcije. Ruski predsednik Putin dao mu je 2003. godine čin general-majora. To se tumači jednom rečenicom: Učesnik vojnih operacija.

Prokopčuk je aktuelni potpredsednik Interpola za Evropu od 2016. godine, a tu funkciju će da nastavi da obavlja i nakon jučerašnje Generalne skupštine.

- Težište njegovog rada, kao i do sada, biće na jačanju pozicija Interpola u međunarodnoj policijskoj zajednici i povećanju efikasnosti aktivnosti ove organizacije - rekla je Irina Volk, portparolka ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Putinov čovek

Kritičari Kremlja za Prokopčuka su rekli da je blizak predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, i prvi je Rus koji je zauzeo tako visoku funkciju u Interpolu od ulaska Rusije u tu organizaciju. On je i na čelu Nacionalnog centralnog biroa Interpola, a pre toga je ostvario uspešnu karijeru u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je rukovodio u više uprava, koje su se uglavnom bavile međunarodnom policijskom saradnjom i borbom protiv privrednog i poreskog kriminala.

U navedenom je razdoblju, dakle 90-ih, Rusija vojno intervenisala u Čečeniji. Od 2003. godine Prokopčuk je u MUP-u i opet na poslovima borbe protiv privrednog i poreskog kriminala. To je posao zbog kojeg se u Rusiji lako gubi glava, ali i posao čiju uspešnost određuje politika.

Te je godine počeo progon tada najbogatijeg Rusa Mihaila Hodorkovskog, vlasnika u međuvremenu uništene naftne kompanije Jukos. Nigde ne postoje podaci da li je Prokopčuk bio uključen u tu operaciju.

Prokopčuk je, kako navode britanski službenici, u ruskom Ministarstvu unutarašnjih poslova bio zadužen za smišljanje optužnica protiv ruskih disidenata koje su zatim slane u Interpol. I bile stavljene u kategoriju “crvene poternice”, što odgovara međunarodnom nalogu za hapšenje.

Prema pisanju "Vašington posta", Prokopčukova kandidatura držana je u tajnosti do poslednjeg momenta, kada je, kako se pretpostavlja, Kremlj bio siguran da je obezbedio dovoljno glasova za njegovu pobedu.

Mogući izbor Prokopčuka izazvao je negativne reakcije u međunarodnoj javnosti jer je sasvim jasno da će Putin tako dobiti svoju marionetu na čelu važnog međunarodnog tela. Kremlj bi njegovim izborom imao direktan uvid u niz informacija i bitno bi lakše mogao da dođe do podataka o disidentima kojih se želi dočepati.

Reakcija Kremlja

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je žaljenje što ruski general Aleksandar Prokopčuk nije izabran za šefa Interpola i istakao da postoji mnogo navoda o tome da je pritisak da se to ne dogodi bio poprilično snažan.

- Iskreno govoreći, ne raspolažem informacijom kako je glasanje proteklo. Međutim, glasanje je glasanje, održano je i nisu mi poznati faktori koji bi mogli da utiču na njihovu legitimnost - rekao je Peskov.

On je izrazio žaljenje što ruski kandidat nije izabran i dodao da je očigledno da je pritisak čitavog niza zemalja da se to ne dogodi bio poprilično snažan.

Portparol Kremlja je naveo i da nema razloga zašto se Moskva ne bi složila sa izborom južnokorejskog predstavnika Kim Džong Janga za šefa Interpola.

Pomogao Srbiji?

Posebnu pomoć u postizanju pozitivnog ishoda na strani Srbije u jučerašnjem glasanju za prijem takozvanog Kosova u tu organizaciju, imao je Prokopčuk koji ima veliki uticaj u organizaciji. Prokopčukovi argumenti išli su u korist Srbije, a pozitivan uticaj bio bi još veći da je bivši službenik ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova izabran za generalnog sekretara.