"Sad je odlučeno. Radujem se zabavnoj, fer i uspešnoj izbornoj kampanji", napisao je Šolc na Tviteru.

Aktueloj nemačkj konzervativnoj kancelarki Angeli Merkel sledeće godine ističe četvrti mandat, a kako je ranije saopštila, neće se ponovo kandidovati.

Na izbore već sa 16 godina?

Političari SPD-a, Zelenih i Levice traže da na izborima za Bundestag mogu da glasaju mladi od 16. godine. Istoričari znaju: izgradnja demokratije oduvek je bila i borba za starosnu dob birača.

Baš kao što se nekada vodila borba za pravo glasa žena, zahtev je sada „pre svega da se prava glasa proširi na mlade ljude (...), ali i na one koji nemaju državljanstvo".

Socijaldemokrate se zalažu za smanjenje starosne dobi na 16 godina i pozivaju se na Vilija Branta koji je 1969. svoj mandat kancelara započeo sloganom „Usudimo se na više demokratije". Ali nije samo njegov SPD tada hteo da se glasačko doba snizi na 18 godina, već koalicioni partner CDU. Tako je 1970. jednogalsno promenjen Osnovni zakon.

Radi se o interesu partija

Činjenica da pre svega SPD, Zeleni i Levica sada pozivaju da se starosna dob za savezne izbore spusti na 16, ima malo veze sa željom za napretkom baš kao što to nije bilo u vreme Branta ili Bizmarka.

„Pitanja prava glasa uvek su pitanja moći“, kaže istraživač demokratije Robert Verkamp iz Bertelsmanove fondacije iz DW. Stranke se vode „prema očekivanom sopstvenom interesu".

Stoga se za snižavanje biračkog doba zalažu stranke „koji bi od toga na izborima verovatno imali koristi. Protiv toga je pre svega Unija, za koju najmlađa starosna grupa trenutno glasa ispod proseka“. Verkamp, međutim, smatra da je neizvesna kalkulacija da će pre svega Zeleni, SPD i Levica imati koristi od glasova mladih birača. Glasačko ponašanje mlađe generacije je „promenljivo".

Ali, da li se mladi uopšte zanimaju za politiku? Arnt Lajninger citira najnoviju studiju Šel-a (2019), prema kojoj se politički interes mladih „dalje stabilizovao": osam odsto mladih sebe vidi kao veoma zainteresovane, a 33 odsto kao zainteresovane za politiku. U svakom slučaju, to je značajno više od rezultata iz 2002, 2006, i 2010. godine.

Istraživač demokratije Robert Verkamp potvrđuje porast političkog interesovanja i dodaje da se ono kroz pravo glasa može i povećati. „Glasanje ne samo da pretpostavlja interesovanje za politiku, već ga i stvara.“