Zemlja koja je sada potpuno uništena i grca u dugovima, a nekada su se kupali u zlatu (VIDEO)

Ako pažljivo pogledate mapu sveta, tamo negde na pola puta između Australije i Havaja, usred Tihog okeana, videćete jednu tačkicu pored koje piše "Nauru".

U pitanju je najmanja ostrvska država na svetu, sa površinom od svega 21 kvadratnog kilometra. Međutim, ne dajte da vas veličina zavara: iza ovog ostrvceta leži neverovatna priča.

USPON I PAD NAURUA

Nauru se mahom sastoji od fosfata, te je u "danima slave" tokom šezdesetih i sedamdesetih godina čitava zemlja bila pravi rudnik bogatstva: fosfat je masovno iskopavan i brodovima otpreman u zemlje-kupce koje su ga koristile kao đubrivo. U godinama nakon sticanja nezavisnosti 1968, Nauru je imao drugi najveći BDP po glavi stanovnika, odmah iza prebogate Saudijske Arabije.

Novac se slivao u enormnim količinama. Stanovnici, oslobođeni okova kolonijalizma, počeli su da prodaju fosfat kupcima iz celog sveta, a 1981. godine zarada je dostigla tada neverovatnih 123 miliona dolara, što je značilo 17.500 dolara za svakog stanovnika. U to vreme, to je bila ozbiljna svota novca.

Međutim, cena koju će Nauru platiti bila je previsoka. Prva je ekološka: za potrebe kopanja uništena je predivna tropska vegetacija, pa danas ostrvo izgleda kao ogromna, ogoljena deponija, kako se navodi u odličnom tekstu "Ekonomista".

Drugi razlog je, očekivano, loša vlast. Vlada je odlučila da previše raskošno nagrađuje stanovništvo, toliko da je to uskoro postao neodrživ koncept. Porez na Nauruu nije postojao, a Vlada je bila ta koja zapošljava 95% stanovništva, uz izdašne plate koje je isplaćivala svakog meseca. Školstvo i zdravstveno osiguranje bili su besplatni, kao i struja, telefoni i stanovanje - svako je dobio kuću od države.

Država se pretvorila u raspuštenu družinu: radno vreme bilo je fleksibilno, a nikoga nije bilo briga što je jedino preostalo zelenilo na ostrvu bilo ono na terenima za golf. Umesto ribolova, lakše je bilo otići u lokalni supermarket čije su police bile prepune kekseva, čokolada i biskvita prepunih šećera, koji su postali omiljena poslastica umesto voća. Nije ni čudo što je Nauru ubrzo postao jedinstven slučaj u svetu po pitanju gojaznosti i dijabetesa, o čemu je napisano na desetine opsežnih studija. Računa se da je Nauru najgojaznija nacija na svetu, čija polovina populacije boluje od dijabetesa. Prosečan životni vek je svega 55 godina.

Manjak inteligencije ili prosti nemar vlasti, koja nije razmišljala o tome da iskopavanje vrednog elementa iz zemlje jednom mora da presuši, naročito na površini veličine prosečnog međunarodnog aerodroma, dovela je do očajne, siromaštvom i zdravstvenim problemima ophrvane nacije.

NEMA KORONE

Govorilo se da će to biti poslednje mesto na svetu gde će ljudi obolevati od novog virusa.