Naime, na desetine raketa palo je u noći između utorka i srede na vazdušnu bazu Ajn al Asad u kojoj su smešteni američki vojnici na zapadu Iraka, a iranska televizija je objavila da je u pitanju odgovor na ubistvo generala Sulejmanija.

Tenzije na Bliskom istoku ne janjavaju već nedelju dana, a priče o miru, iako se situacija donekle stišala, makar za sada, nema na vidiku. Sa jedne strane, Iranci, koji su odlučno saopštili da su spremni za odbranu svoje zemlje i ciljeva, otpočeli su svoju odmazdu u vidu ispaljivanja 22 projektila na dve američke vojne baze, a za sada nema odgovora Donalda Trampa i američke vlade.

U nadi da će se sukobi izazvani ubistvom generala Sulejmanija koji su rezultirali raketrianjem američkih vojnih baza eskalirati, angažovali su se brojni svetski lideri koji pokušavaju da diplomatskim razgovorima i apelima smire tenzije.

U sukobima učestvuju i Balkanci

U ovom sukobu, na strani Irana, ulogu su moguće uzeli i državljani nekoliko država sa prostora Balkana, o čemu su se pojavile i zvanične informacije početkom novembra prošle godine.

Naime, oko 1.000 ljudi sa prostora Zapadnog Balkana boravilo je ili i dalje boravi na ratištima Bliskog istoka, naveo je krajem prošle godine portal Balkanska bezbednosna mreža, pozivajući se na podatke Centra za borbu protiv terorizma Vest Pointa.

Taj portal navodi da su od tog broja stotinak građani Severne Makedonije, a da se najveći deo njih bori na ratištima Sirije, Iraka i u manjoj meri u Ukrajini. Prema istom izvoru, dvadesetak pristalica ISIS-a, koji su se borili na Bliskom istoku, a poreklom su iz Makedonije, poginuli su u Siriji i Iraku.

Reč je o osobama albanske nacionalnosti.

U zaključku vojno-političkih stučnjaka ističe se da Makedonija uspešno rešava ovaj problem i da je iz godine u godinu sve manji broj onih koji ratuju na stranim bojištima.

Bliskom istoku preti haos

Istraživač Centra za američku bezbednost u Vašingtonu Kali Tomas, povodom situacije na Bliskom istoku, ocenjuje da u ovom trenutku sveobuhvatni konflikt nije izgledan, ali upozorava da bi eventualna eskalcija sukoba dodatno gurnula region u haos.

Tomas je rekla da svetski sukob nije izgledan, jer ostale države ne žele da se mešaju u direktan konflikt SAD i Irana.

Ona je za Radio Slobodna Evropa naglasila da je američka konvencionalna armija daleko snažnija nego iranska, ali da SAD najviše brinu izometrički kapaciteti Irana, posredničke veze i mornarica Islamske revolucionarne garde (IGCR) kao dopuna konvencionalne mornarice, pre svega zbog malih brodova i mina.

- Tu je i mnogo drugih sredstava koji bi mogli biti korišćeni u godinama koje dolaze, a kojima bi, čak i bez većeg konflikta, Iran uspeo da isprovocira i razljuti SAD. To bi moglo da dovede do trajnog raspoređivanja američkih trupa na Bliskom istoku - navela je ona.