Na ovom mestu niko ne živi, a svetske sile GOMILAJU VOJSKU!

Jutarnji.hr/N.M. | vesti 2019-01-25 15:13:58 2019-01-25 15:13:58

Kako se led otapa i kako se otvaraju novi plovni pravci, jačaju geopolitičke tenzije, a otvaraju se i neke stare hladnoratovske baze, piše "Gardijan".

Profimedia

Klimatska kriza je podstakla novo grupisanje vojnih snaga na Arktiku jer severne zemlje žele da osiguraju svoje severne granice koje su donedavno čuvali tek ogromni blokovi leda, rekli su diplomate i analitičari.

Pročitajte još:

Taj takozvani 'neplaćeni stražar' sad se doslovno topi čime se otvaraju nove plovne linije i jačaju bezbednosni izazovi, kazali su učesnici konferencije o granicama na Arktiku "Arctic Frontiers" na kojoj se raspravljalo i o nedavnim eskalacijama.

Rusija ponovno otvara i jača svoju hladnoratovsku bazu na poluostrvu Kola na krajnjem severoistoku zemlje.

Preporučujemo i ovo:

Norveška takođe jača svoju vojnu prisutnost na Arktiku.

Prošlog novembra održana je NATO vojna vežba "Trident Juncture" koja je uključivala 40.000 vojnika i koja je bila najveća takva vojna vežba u Norveškoj u više od deset godina. Mesec dana ranije Velika Britanija je najavila svoju 'Strategiju odbrane Arktika' i obećala u Norvešku dopremiti 800 komandosa, kao i četiri RAF-ova aviona "Typhoon" da patroliraju islandskim nebom. SAD takođe u tu regiju šalju stotine marinaca u dugotrajne rotacije, a zapretili su i slanjem brodova svoje mornarice da patroliraju arktičkim pomorskim pravcima.

I dok ti strateški potezi evociraju vreme hladnog rata, gomilanje vojske ipak je kudikamo skromnije nego u ono doba, dok je snažan duh saradnje prisutan u mnogim područjima. Trenutne napetosti su rezultat porasta temperature zbog emisije staklenih gasova. Arktik se zagreva dva puta brže nego ostatak planete, zbog čega se otapa led i istraživačima postaju dostupne nove vode i nove teritorije.

- Razlog zbog kojeg vidimo više vojnih aktivnosti je taj što su zemlje zabrinute zbog više otvorenog mora, rekao je jedan od govornika na konferenciji Klaus Dods, profesor geopolitike na školi "Royal Holloway" na Univerzitetu u Londonu.

- Jedinstvena arktička bezbednosna arhitektura za svoj oblik može zahvaliti prirodnim elementima. No, ako Arktik postane samo još jedan okean, sve će se promeniti - kaže on.

Jedinstvene karakteristike Arktika su na udaru sa svih strana. S donje strane, nekad zaleđeni okean se meša s toplijom vodom. Na nebu slabi polarni vrtlog što omogućuje prodor blagih struja s juga.

Arktički led se otapa brzinom od 10.000 tona u sekundi, kaže Tore Furevik, profesor Geopolitičkog instituta Univerziteta u Bergenu.

- Suočeni smo s novim i nesigurnim Arktikom što će imati posledice na prirodu i politiku. Trebalo bi da nastojimo da budemo manje sumnjičavi, manje neprijateljski raspoloženi i otvorenija uma ako se nameravamo baviti rešavanjem problema koji smo tako neoprezno stvorili - kaže profesor Furevik.

Do 2035. godine na Arktiku u letnim mesecima, prema predviđanjima, količina leda će se smaniti toliko da će brodovima omogućiti plovidbu preko Severnog pola, što bi moglo označiti globalnu geopolitičku prekretnicu.

Poslovni interesi bujaju. Prošle godine je po prvi puta Maerskov teretni brod natovaren ribom i elektroničkim uređajima preplovio od Azije do Europe Severnim ledenim morem. Energetske kompanije istražuju nova nalazišta gasa i nafte.

Nekad zabačena područja postaju užarene geopolitičke točke. Norveški Tromso, u kojem je održana konferencija, jednom je bio malo trgovačko mestašce. Danas je to turističko odredište i polazna točka prema mineralima bogatom severu.

- Situacija u kojoj se nalazimo je istorijski neobična jer donosi političku i ekonomsku aktivnost na Arktik. Mnogo ljudi kuca na naša vrata, uključujući predstavnike biznisa i politike iz Kine, Pakistana, Singapura i Maroka, kazala je gradonačelnica Tromsoa Kristin Rojmo. - Takođe, vrlo je očita veća prisutnost brodova.

Upravo to je zabrinulo učesnike konferencije koji upozoravaju na mirnu istoriju prekogranične saradnje na dalekom severu. Čak i tokom Hladnog rata, postojali su dogovori o ribolovu, naučnom istraživanju i uzgoju losova koji vrede još i danas.

Norveški političari su teškom mukom pokušavali umanjiti značaj gomilanja vojske u tom području. - Nema direktne veze između klimatskih promena i konflikata, rekao je bivši ministar odbrane Norveške Espen Bart Eide. - Kad neko područje postane važno, normalna je povećana vojna prisutnost.

Uporedio je ovu situaciju s onom u Južnom kineskom moru gde se Kina, SAD i ostale zemlje takmiče ne u pucanju, već u demonstriranju svojih mogućnosti.

- To se, do neke mere, događa i na Arktiku, rekao je Eide i naglasio da ne postoje teritorijalne nesuglasice koje bi podstakle sukobe.

To gomilanje snaga je prikazano gotovo kao oblik prilagođavanja na nove klimatske uslove - jačanje vojne prisutnosti ide zajedno s jačanjem infrastrukture, a sve je omogućeno otapanjem permafrosta.

Međutim, napetosti postoje. U ključnom delu govora, norveška ministarka spoljnih poslova Ine Marie Eriksen Soreide požalila se na komunikacijske smetnje koje Rusija izaziva na krajnjem severu.

Planira zato da organizuje sastanak sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Sergejem Rjabkovim kako bi raspravili ove navode.

- Najvažnije je otvoriti politički dijalog i razgovarati ne samo o onome oko čega se slažemo, već i o onome oko čega se ne slažemo - kaže Soreide.

No, i Norveška doprinosi klimatskim problemima i strateškim napetostima. Naime, ta je zemlja upravo izdala nove licence za istraživanja nalazišta nafte u Barencovom moru, a jedan državljanin Norveške uhvaćen je u Rusiji i optužen za pokušaj špijuniranja.

Rusija je pak nemirna zbog najnovije NATO vojne vežbe koja se održala daleko na severu, rekao je ruski ambasador u Norveškoj Teimuraz Ramišvili. Kazao je i kako je modernizacija ruske vojske već odavno trebalo da bude obavljena jer je zapostavljana gotovo 20 godina.

- U Evropi postoje vojni kapaciteti koji se koriste u mirnodopske svrhe. Zašto je to u redu u Europi, ali ne i u Rusiji? - pitao je. Dodao je i da je Rusiji severna regija zbog svojih potencijala prioritet pa neki već sad oduševljeno govore o 'arktičkom dobu'.

- Za nas je to pitanje održivog razvoja ruske teritorije. To nisu otvorene vode, to je ruska teritorija, rekao je Ramišvili. - Arktik nije prirodni rezervat. To je mesto gde su Rusi živeli dugo vremena.

Zasad, kompanije koje se bave brodskim prevozom moraju platiti Rusiji žele li proći severnim prolazom. No, to će se promeniti kad se još leda otopi i kad se otvore novi pravci u međunarodnim vodama.

SAD zaostaju

Kina, koja se proglasila 'skoro arktičkom zemljom' je među onim državama koje istražuju to područje. Prošle godine su porinuli drugi ledolomac "Snow Dragon" te objavili dokumente u kojima se istražuju potencijali infrastrukturnih investicija tzv. Polarnog puta svile.

Poređenja radi, SAD tu prilično zaostaje. Iako njihove nuklearne podmornice već decenijama operišu ispod leda, njihovi brodovi nisu baš opremljeni za Arktik.

- Svi su tamo osim nas. Pretnja je ponovno tu. Moramo se usredsrediti na ovo područje - požalio se čelni čovek američke mornarice Ričard Spenser.

Spenser je naložio uspostavu strateške arktičke luke na Aljasci, a američki će ratni brodovi do kraja godine početi patrolirati tim područjem kako bi mogli izvesti hitne operacije ako bude potrebno.

- Možete li zamisliti da Rusi priskoče u pomoć i spase, recimo, "Carnival-ov" kruzer ako upadne u probleme? - pitao je Spenser, očito smatrajući da bi odgovor na to pitanje bio negativan.

Verovatnoća da će američki brodovi krstariti u blizini severne ruske granice svakako će povećati osjećaj nelagode kao i naglasiti geopolitičke izazove potaknute globalnim zagrijavanjem.

Lisa Murkowski, američka senatorica s Aljaske, ne očekuje da će američki brodovi ulaziti u ruske teritorijalne vode, no, uz sve ostalo što se događa, kaže da će sloboda navigacije tim vodama svakako pojačati osetljivost.

- Za Ameriku je važno da projicira vojnu snagu, no ne bi trebalo biti namjernih provokativnih poteza, kazala je na konferenciji. Problem je u tome, dodala je, što Bela kuća nije ažurirala svoju strategiju u pogledu ove regije koja se tako brzo mijenja.

- Ova administracija ne posvećuje dovoljno pažnje našoj ulozi na Arktiku. Tu postoji velika praznina.

Ekolozi na konferenciji su, pak, podcrtali dvostruku ulogu naftne industrije u povećanju napetosti: i kao glavnog pokretača klimatskih promena, i kao zagovornika dodatnih istraživanja u zasad još uglavnom netaknutim delovima Arktika.

Norveškoj su upućene oštre kritike nakon što su prošle nedelje odobrili još 83 nove licence za istraživanje, od kojih se više od deset odnosi na Barencovo more.

- Laž koja se provlači čitavom konferencijom je ta da arktičke nacije čine sve u skladu s održivim razvojemNakon što odobrite 83 nove licence za traženje nafte, ne možete više govoriti o održivom razvoju. To je potpuno pogrešno, zaključio je

Martin Somerkorn, čelnik programa zaštite Arktika WWF-a.

 

Expand player
Pogledajte više