I niko od njih, a sad ih je 20-ak, nije stariji od 50 godina i nije pre zaraze novim koronavirusom imao zdravstvenih problema. Pripremili smo se da ćemo imati starije, barem su tako govorili podaci iz Vuhana, a dolaze nam mladi i zdravi. Ovo je vrlo ozbiljna bolest koja ne bira. Takvo stanje na svom "spratu" opisuje britanski lekar Dejvid Hepbern iz bolnice "Royal Gwent" u Velsu.

"Hrana je postala bljutava"

Dejvid Let, 44-godišnji advokat, pisac i novinar iz Njujorka, još je početkom marta radio i odlazio na naporne treninge. Danas, nakon 20-ak dana u bolnici i sedam dana na respiratoru, promukao je od intubacije, a nedostatak vazduha i napadi kašlja sprečavaju ga da izgovori dužu rečenicu. Kod njega je bolest počela gotovo neprimetno.

- Bili smo u restoranu i hrana mi je bila bljutava. Čudno, mislio sam. Šta im je večeras, inače su tako dobri – govori Dejvid. Na to se nadovezala slabost, ali ipak ne ovoljna da ne bi otišao na posao.

– Mislio sam da je to samo jedan od onih dana kad se osećaš malaksalo. Sada ne mogu sebi da oprostim što sam druge doveo u opasnost. Dan kasnije bilo mi je bolje. Upravo je takav, varljiv početak, zamračio sliku razvoja bolesti. Kad sam kolabirao na poslu, znao sam da sam bolestan. Preporuka je bila da ostanem kod kuće - objašnjava i dodaje:

– Nedelju dana temperature, bolova u zglobovima, kašlja i silne iscrpljenosti. Nisam mogao da približim viljušku ustima. A onda su osmi dan problemi s disanjem postali izraženiji. Nikada mi nije bilo tako loše - To, prema mnogim svedočanstvima, predstavlja drugu fazu bolesti u koju uđu neki oboleli. Njegovi ukućani takođe su se razboleli, ali simptomi nisu bili tako izraženi.

Šta je presudilo kod Dejvida, ne zna ni on. Pretpostavlja da bi mogla da bude astma koju je imao pri većem fizičkom naporu, ali kontrolisao ju je inhalatorom. U bolnicu su ga napokon primili deseti dan, kad više nije mogao da stoji na nogama.

– Koronavirus primarno dovodi do akutnog respiratornog distres sindroma. Kad se raširi na pluća, uzrokuje pneumonitis. Normalan mehanizam koji tečnost drži u krvi prestaje da radi, membrane i tkiva na plućnoj bazi postaju porozni i kroz njih ulazi tečnost. Slično kao kod utapanja. Zdrava pluća su lagana poput suvog sunđera. Kad ih natopite vodom, postaju mokra i teška. Kad su pluća u takvom stanju, disanje je teško i pacijent se iscrpljuje. Pada nivo kiseonika, a raste nuivo ugljen dioksida što pacijenta ošamuti. Polako se razvija respiratorni kolaps, pacijent gubi svest, disanje postaje plitko i sledi smrt. Na sreću, imamo respiratore. Oni nisu lek, ali delu pacijenata pomažu da dobiju na vremenu – objašnjava doktor Hepbern.

- Poslednje čega se sećam jeste da su mi davali anesteziju pre intubacije – kaže i smatra se srećnim. Neki, kaže, imaju noćne more. Kad se probudio, čuo se s porodicom i pitao jesu li mu dostavili knjige koje je hteo. Bio je to nastavak razgovora od pre nedelju dana. Nije imao pojma da je sve to vreme bio na respiratoru, a ni da su novine već pripremale njegovu umrlicu. Pacijenti na respiratoru uspavani su prvenstveno zbog njihove udobnosti i sprečavanja oštećenja.

– Vrlo je neugodno kada imate cev koja prolazi kroz usta do gornjih disajnih puteva. Osim toga, pacijent pod anestezijom se neće boriti s respiratorom – objašnjava doktor Hepbern.

Kad pacijenti loše reaguju na respirator i nivo kiseonika u krvi pada, pacijente će okrenuti na stomak. Istraživanja su pokazala da takav položaj redukuje mortalitet kod kolapsa pluća jer promeni protok krvi tako da se, pojednostavljeno, ona zbog gravitacije ne skuplja u kolabiranom donjem delu pluća.

Za kraj, ono najstrašnije.

– Kraj je užas. Kad naši pacijenti s COVID-19 umiru, uz njih će sesti lekar ili sestra i držati ih za ruku. Niko ne bi trebalo da umre sam. A nas na to prisiljava ova bolest. To je za nas doktore, koji smo navikli i na smrt i na kritična stanja, najteže. Kako je umirućima i njihovim porodicama, ne mogu ni da pojmim - zaključuje Hepbern.

Ostanite u kući, budite odgovorni prema sebi i drugima.