Skinuta je sa Kremlja uz zvuke himne, a Gorbačov je u tom trenutku, tajni kofer sa šiframa predao svom ljutom rivalu

 

Kad se zapravo počeo raspadati Sovjetski Savez? Moglo bi se reći da prve "početke kraja" nalazimo u predviđanjima kolapsa SSSR-a, ali kako danas i znamo, malo ko je uspešno predvideo da će se SSSR tako naglo raspasti. Bilo je nekih koji su nagađali, poznat je esej ruskog disidenta Andreja Amalrika iz 1970. pod nazivom "Hoće li Sovjetski Savez preživeti do 1984?". Iako je Amalrik, otprilike, detektirao razloge zbog kojih bi se SSSR mogao raspasti, očigledno nije tačno predvideo godinu, a nisu ni drugi.

Istaknuti američki diplomata i savetnik u brojnim administracijama, Zbignjev Bžežinski (preminuo je 2017. godine), tvrdi kako je još 1950. glavna teza njegovog diplomskog rada bila kolaps SSSR-a (ali ista nije objavljena). Brojna poznata i manje poznata imena spekulirala su o kraju SSSR-a, no ne može se reći da su bili baš tačni u svojim predviđanjima.

Svakako, kada je Berlinski zid pao u novembru 1989. mnogi su zaključili da će uskoro pasti i SSSR, i bili su u pravu. Zapravo tokom cele 1989. osećalo se da bi se nešto značajno uskoro moglo dogoditi. Zanimljiv je podatak da je tadašnji iranski vrhovni vođa, ajatolah Ruholah Homeini, još 7. januara 1989. napisao pismo tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu - jedino pismo koje je Homeini ikada napisao jednom stranom lideru. U pismu, kojeg su lično Gorbačovu dostavili visoke iranske diplomate, Homeini piše kako se komunizam u sovjetskom bloku raspada i pozvao je pozvao Gorbačova da razmisli o Islamu kao o alternativi komunističkoj ideologiji (!).

 

Kada govorimo o raspadu SSSR-a debate su se nastavile i nakon pada, odnosno debate o tome kada je tačno "počeo raspad". Neki tvrde kako je SSSR sam sebi presudio invazijom na Afganistan. Mnogi se pak slažu kako je pravi početak kraja bio Gorbačovljeva politika liberalizacije (Perestrojka i Glasnost) koja je kod mnogih sovjetskih republika, naročito u istočnoj Evropi probudila nadu za odcepljenjem.

Te debate traju i danas, ali kada baš govorimo o današnjem danu, 26. decembru to je ujedno i zadnji dan SSSR-a.

Na današnji dan je i formalno prestao postojati SSSR. Da, tek dan nakon Božića 1991. godine. Mnogima se taj datum čini poprilično kasno, ali treba imati na umu da ovde govorimo o formalnom prekidu postojanja - proces sovjetske dezintegracije trajao je već neko vreme i znalo se gde ide.

Dan ranije, 25. decembra, zadnji sovjetski lider Mihail Gorbačov proglasio je sopstvenu kancelariju nepostojećom pa je sva ovlaštenja uključujući i šifre za korištenje sovjetskih nuklearnih bombi - predao ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu.

 

Kada se SSSR formalno raspao zapravo je već bio nepostojeća tvorevina - naime, te 1991. godine, od avgusta do decembra, sve zemlje članice istog već su se otcepile od saveza, čak i Rusija. Drugim rečima, moglo bi se reći da je Gorbačovljeva kancelarija bila zadnja "teritorija" SSSR-a.

Raspadom SSSR-a završen je i Hladni rat, upravo se 26. decembra 1991. uzima kao datum "kraja Hladnog rata". Nestao je i socijalistički blok u Evropi. Deo zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ušao je u nove ekonomske organizacije kao što su  Zajednica nezavisnih država (CIS), Evroazijska ekonomska zajednica, Evroazijska carinska unija itd. Ali, deo sovjetskih republika prešao je na "drugu stranu" priključivši se NATO-u i Evropskoj uniji (3 baltičke zemlje - Litvanija, Letonija i Estonija).

25. decembra, u 19:32 po moskovskom vremenu, s Kremlja je po zadnji put spuštena sovjetska zastava  i odsvirana sovjetska himna. Na njeno mesto, u 23:30, podignuta je stara, pred-revolucionarna zastava Rusije.