Prava pozadina masovnih nereda u Americi je mračnija nego što možemo i da zamislimo

Alo.rs/ M. G.

Vesti

2020-06-11 19:19:40

Trenutni antirasistički protesti podstaknuti su različitim razlozima koji prevazilaze probleme policijske brutalnosti i rasne pristrasnosti protiv Afroamerikanaca u SAD, kažu američki akademici, bacajući svetlo na pokretačke snage i vreme zbijanja nemira

Amerika, Foto: Tanjug/ EPA/ Shutterstock

"Stvarna pretnja Afroamerikancima je preterana"

- Tretiranje Afroamerikanaca od strane zakona i pravosudnog sistema istorijski je bilo neujednačeno - kaže Dejvid Goldfild, profesor istorije iz UNC Šarlot.

Iako je u određeno vreme američka policija maltretirala Irce, Italijane, Jevreje, Hispanoamerikance i Kineze, takav tretman se povukao, napominje on. Nasuprot tome, SAD se još uvek trude da "afroamerikance uključe u društvo na ravnopravnoj osnovi", iako je "pokret za građanska prava 1950-ih i 1960-ih završio rasnu segregaciju u javnim ustanovama i osigurao glasačka prava, naglašava profesor.

Goldfild veruje da je istorija policijske brutalnosti protiv crnaca u Americi ukorenjena u eri ropstva i traje i danas.

Dr Kerol M. Svejn, profesor političkih nauke i prava u penziji, ne deli ovo stajalište, pretpostavljajući da "neprekidno medijsko izveštavanje preuveličava stvarnu pretnju Afroamerikacima". Kako bi podržala svoju pretpostavku, ona je citirala studiju iz juna 2020. godine.

Prema Mekdonaldsovoj studiji, od 1.004 uglavnom naoružanih ljudi koje su policajci ubili 2019. godine, 235 ili otprilike četvrtina, bili su Afroamerikanci; a taj odnos je stabilan od 2015. Kada je reč o smrtnim slučajevima među nenaoružanim civilima, policija je u 2019. ustrelila 19 nenaoružanih belaca i devet crnaca, ili 30%. Istovremeno, Afroamerikanci su u 2018. godini činili 53% poznatih počinilaca ubistava i počinili oko 60% pljački, iako manjinska grupa čini samo 13% američke populacije.

Podaci kalifornijske policije objavljeni 2019. ne podržavaju tvrdnju da su crnci i najbrutalizovanija grupa: od 741 nasilnih susreta s policijom u 2017. godini 43,9% osumnjičenih bili su Latinosi, 30,2% belci, 19,3% crnci i 1,1 % bili su azijskog porekla. Od 172 smrtno stradalih, otprilike polovina su bili Latinoamerikanci, dok su 32% bili belci, a samo 15,1% bili su Afroamerikanci.

Mladi su lišeni "američkog sna"

Postoji ozbiljan društveni problem koji još uvek prisiljava mlade ljude različitih etničkih grupa da izađu na ulice u SAD, naglašava Dejvid Goldfild.

- Važnost demonstracija širom zemlje prevazilazi pitanje rada policije. Pogledajte mnoštvo demonstranata. U prošlosti je većina demonstranata protiv policijskog nasilja bila Afroamerička. Sada su se latinoamerikanci, azijati i beli Amerikanci udružili kako bi zahtevali promene. I oni su mladi - smatra on.

Ono što stoji iza toga je da im je uskraćen "američki sani" zbog "rastuće ekonomske nejednakosti i paralize našeg političkog sistema", primećuje Goldfild.

- Mi smo ravnopravnije i pravednije društvo nego što smo bili 1776, ali još uvek moramo da prođemo neki put pre nego što dostignemo taj ideal. Nadamo se da ćemo, pre nego kasnije, ponovo uspeti da krenemo u pravom smeru i nastavimo to putovanje - rekao je Goldfild.