Planeta, Foto: Youtube printscreenTeško je zamisliti da u toku pandemije koronavirusa postoji jedna svetla tačka. Međutim, kako su naši gradovi i životi stali, naše reke i nebo iskorišćavaju prisustvo bolesti koje je zaustavilo čovečanstvo, kako bi se oporavili od ljudskog uticaja.
Iznenadno širenje virusa, usporavanje ekonomije i smanjeno putovanje koje je nametnuo karantin, stavili su dramatični čep na konstantno zagađivanje vazduha i životne sredine, a pozitivni efekti se mogu primetiti širom sveta.
Prvi primer smanjenog zagađenja vazduha uočen je u državi gde je sve počelo, u Kini. Covid-19 prvi put se pojavio u decembru 2019. godine, kada su zbog karantina ulice ostale prazne, jer niko više nije vozio automobile. U Vuhanu lokalno stanovništvo zadivljeno je što ponovo vidi čisto plavo nebo, jer je njihov grad 90 odsto vremena prekriven smogom. Kod njih je zagađenje toliko da je opasno po zdravlje.
Sankcije koje su uzrokovale smanjenje putovanja uticale su na nivo zagađenja u celoj Kini. Satelitski snimci koje je NASA napravila pokazali su konstantan pad azotnog dioksida (NO2) na teritoriju Kine, od početka nove godine. NASA tvrdi da je ovaj uticaj delom zbog toga što je ekonomija usporila zbog izbijanja virusa.
sti efekat viđen je i u Italiji, državi koju je osim Kine, virus najviše pogodio. Tamo danas ima 24.747 potvrđenih slučajeva, a preminulo je 1.809 ljudi. Podaci koje je Evropska svemirska agencija uspela da prikupi uz pomoć Kopernikus Sentinel-5P satelita pokazuju da su izolacija i zatvaranje gradova doveli su do oštrog pada azotnog dioksida, prenosi Ifl science.
Pandemija je uticala i na plovne puteve u Italiji. Snimak koji je nedavno postavljen na internetu pokazuje dramatičnu transformaciju kanala u Veneciji, koji su postali kristalno čisti zbog ozbiljnog smanjenja turizma. Odsutnost turista i značajno smanjen rečni saobraćaj omogućavaju ribama da plivaju u čistim kanalima.
Naučnik i profesor na Stanfordu Mafšal Burk iskoristio je podatke o emisijama u Kini kako bi izračunao koji efekat smanjeno zagađivanje može da ima na zdravlje lokalnog stanovništva. Otkrio je da efekat koji COVID-19 ima na našu okolinu potencijalno može da spasi više života nego što će uzeti. Svoj rad detaljno je opisao u objavi na G-FEED portalu.
Kalkulacije profesora Burkea otkrile su da smanjenje štetnih emisija potencijalno mogu da doprinesu spasavanju života 77.000 kineskih stanovnika. Burk je iskoristio podatke senzora američke vlade koji mere koncentraciju čestica PM2.5, a koji se nalaze u Čengduu, Šangaju, Guangdžou i Pekingu. Mapirao je pad zagađenja u odnosu na prethodne godine i iskoristio te podatke da napravi teoriju o potencijalnim efektima koje zagađenost širom zemlje ima na smrtnost.
- Dva meseca smanjenog zagađenja verovatno je spasilo 4.000 života dece mlađe od pet godina i živote 73.000 odraslih osoba, starijih od 70 godina, u Kini. To je mnogo više od trenutnog nivoa smrtnosti koju je prouzrokovao virus - istaknuo je Burk.
Iako su njegove kalkulacije impresivne, Burk je objasnio da su njegovi nalazi ograničeni. Njegova tehnika uzela je u obzir čestice PM2.5, samo jednu od mnogih emisija koje doprinose zagađivanju vazduha. Pretpostavlja se da je vazduh u domovima stanovnika boljeg kvaliteta od onog napolju, što nije slučaj s malim kućama koje koriste biomase za kuvanje i grejanje.
Istaknuo je da bi bilo potpuno "pogrešno i budalasto hrabro" implicirati da je pandemija dobra za zdravlje, jer se poboljšanje kvaliteta vazduha ne može meriti s kratkotrajnim i dugotrajnim negativnim efektima koje pandemija ima na ljudsku socijalizaciju i ekonomiju.
On želi da istakne da je, kada se situacija stabilizuje, potrebno obratiti pažnju na važnost kvaliteta vazduha koji dišemo. Možda se na kraju ove pandemije kriju zdravije životne sredine širom sveta.
povezane vesti
