Naučnici otkrili zašto je smrtnost od korone u svim državama severno od te tačke dramatično veća nego na jugu
Razvoj bolesti zavisi i od geografskog položaja. Zemlje koje leže ispod 35. paralele imaju nisku smrtnost u odnosu na one koje su smeštene na severu.
screenshoot
Naime, zemlje na južnom delu zemljine polutke beleže relativno malu smrtnost. Neki će reći da je razlog činjenica da se virus kasnije proširio na te zemlje, ali kako vreme prolazi, tako je argumentacija za tu teoriju sve “tanja”. Naučnici dr. Džonatan Rouds i dr. Sridar Subramanian sa Univerziteta u Liverpulu upravo su objavili rad po kojem bi količina vitamina D u organizmu mogla imati značajan uticaj na tok bolesti i smrtnost.
POREĐENJE
U svom istraživanju služili su se poređenjen toka bolesti u Australiji i Velikoj Britaniji gde je smrtnost u istom razdoblju bila značajno veća. U Australiji je na primer do 10. marta bilo prijavljeno 100 slučajeva, a do 21. marta 1.000 obolelih. Sličan tok širenja Covida-19 u desetak dana u martu imala je i Velika Britanija. Ali, kad se upoređuje smrtnost priča je drukčija jer je do 3. aprila Australija imala dvoje umrlih na milion stanovnika, a Velika Britanija 68.
Činjenica je da upravo oni koji žive severno od 35. paralele imaju manje sunca tokom godine, a to znači i niži nivo vitamina D tokom zime. Zaključak je da je moguće da je uloga vitamina D na tok bolesti i njen ishod veća nego što se dosad znalo.
Naravno, ima i onih koji se izdvajaju iz tog zaključka kao što su skandinavske zemlje, ali i tu ima “kvaka 22” jer baš u Skandinaviji zapravo nema nedostatka vitamina D. Skandinavci naveliko koriste dodatak vitamina D kojim rešavaju njegov nedostatak.
Možda je iznenađenje da baš Italija i Španjolska imaju relativno visoku prevalenciju nedostatka vitamina D. I ranija istraživanja pokazala su da se nedostatak vitamina D povezuje s visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili pretilošću, a sve to značajno povezano s povećanim rizikom od teškog oblika Covida-19 i povećanom smrtnošću.
DOKAZI
Postoji mnogo dokaza koji govore da je vitamin D važan u regulisanju i suzbijanju upalnog citokinskog odgovora respiratornih ćelija i makrofaga na različite patogene, uključujući respiratorne viruse.
Dokazi da vitamin D može zaštititi od infekcije skromni su, ali važno je napomenuti da hipoteza nije da bi vitamin D zaštitio od infekcije SARS-CoV-2, već da bi mogao biti vrlo važan u sprečavanju citokinske oluje i kasnijeg akutnog respiratornog sindroma koji je najčešće uzrok smrtnosti.
PREPORUKE
“Švedsko ministarstvo zdravstva preporučuje da sve starije osobe treba da uzimati 800 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno jer to podiže imunološki sistem. Bilo bi zanimljivo da se u krvnim pretragama obolelih od Covida-19 analiza i količina vitamina D”, kaže prof. dr. Nenad Bogdanović, sa Univerziteta u Karolini, koji se niz godina bavi uticajem vitamina D na imunološki sastav starijih osoba i zdravlje mozga vezano uz demencije.
U nedavnom naučnom radu objavio je i podatak da nedostatak vitamina D smanjuje koncentraciju, a smanjuje se i kora mozga. Naglašava da bi se za dostatnu količinu vitamina D svaki dan trebalo sunčati petnaestak minuta, a zimi kad se izgube rezerve treba ga uzimati kao dodatak.
Naučnici sa Univerziteta u Liverpulu kažu da treba provesti hitno istraživanje kako bi se utvrdilo postoji li povezanost između vitamina D i težine bolesti Covida-19. Do tada, kažu, postojeći dokazi govore da bi ipak moglo biti zaštitnog učinka tog vitamina pa se preporučuje da populacija, osobito starija koja se čak i leti manje izlaže suncu, dnevno uzima 1000 jedinica vitamina D. Ipak, drže da bi vlade trebale izdati takve preporuke.