NJIHOVE MERE KRITIKUJU, A ONI IMAJU NAJMANJE ZARAŽENIH Dve zemlje sa severa Evrope su izvele čudo, svi se pitaju kako, a rešenje je vrlo jednostavno!

Lokalni mediji pišu da se sada pokazuje značaj uvedenih mera u pandemiji, jer brojke govore da njen trend opada. Prosečan broj dnevnih slučajeva u proteklom periodu kotirao se oko 500, a sada se po prvi put od avgusta vidi da brojke padaju, što je dobra vest kako zima dolazi.

Norveška
 Foto: EPA/ Manuel Lorenzo

Zdravstvena politika nordijskih zemalja generalno se pokazala labavom i čak opuštenom u pandemiji. O kontraverznom švedskom pristupu koji je ciljao na imunitet krda već se dosta pisalo, ali mnoge će iznenaditi da su i Norveška i Finska imale još manje restriktivne mere od Švedske a da situacija ne samo što nije “crna” u tim zemljama, već se govori o njihovom uspehu u borbi protiv korone.

Nakon inicijalnih uspeha u borbi protiv korone, zemlje širom Evrope koje su krenule da labave svoje restrikcije sada beleže uznemirujuće poraste broja zaraženih i umrlih od korona virusa.

Anketa:

Da li se pridržavate mera zaštite od korone?

Ukupan broj glasova: 74

  • Da: 91% (67)
  • Ne: 9% (7)

Da uspeh u borbi protiv Kovida nije stvar strogog zatvaranja pokazuju brojni primeri u Evropi. Belgija je, kako navodi Fee.org, zabeležila drugu najveću stopu smrtnosti u svetu iako je nametnula jedan od najstrožih karantina u svetu.

Vrata Italije i Španije bila su još čvršće zatvorena a obe zemlje je virus poharao. Doduše, Italija je imala nižu stopu smrtnosti od Belgije i Španije, ali se suočava sa novim naletom korone.

Prema indekstu strogosti vladinih mera portala Ourworldindata.org, koji je oformio istraživački tim Univerziteta Oksford, Belgija je ocenjena sa visokih 81,5, Italija sa 94, dok recimo Švedska nikad nije prešla preko 50.

Umesto da se zaključaju u martu kao većina sveta, Šveđani su izabrali “blaži pristup” koji se bazirao na saradnji sa građanima, zdravstvenom informisanju i ohrabrivanju odgovornog ponašanja u javnosti.

A stopa smrtnosti po glavi stanovnika u Švedskoj je niža nego u Španiji, Belgiji i Italiji. Zahvaljujući blagom pristupu, švedska ekonomija je bila pošteđena velike štete koju su pretrpele brojne druge nacije. Ipak, Švedska je prepatila više od svojih nordijskih suseda, Finske i Norveške.

Norveška i Finska imaju stopu smrtnosti od Kovida među najnižima u svetu, sa 54 odnosno 66 na milion stanovnika. U Švedskoj je ta brojka 605 na milion stanovnika, dok je u Evropi je prosečan nivo 240 na milion.

Norveška je, prema podacima Worldofmeters.info, od početka pandemije zabeležila preko 35.800 zaraženih, 328 umrlih, a skoro 21.000 se oporavila od virusa.

Norveška
Foto: EPA/ Manuel Lorenzo

Najviše zaraženih u jednom danu zabeležila je 12. novembra - 717. To je mnogo manje nego recimo brojke koje se ovih dana beleže u Srbiji a koje prelaze nekoliko hiljada novozaraženih. A ovih dana Norveška je, čini se, u stalnom padu.

Iako mnogi kritikuju labave nordijske mere, pokazalo se ona ima manje umrlih od ostatka kontinenta. Indeks strogosti norveškog karantina od početka juna je manji od 40, a u septembru i oktobru je spao na 28,7, navodi Fee.org.

Od juna su i Finska i Norveška imale manje restriktivne mere od Švedske, a obe zemlje su se pokazale izdržljivima u krizi. Što se tiče pandemije, nalaze se među najslobodnijim nacijama u svetu od početka juna, a broj umrlih je relativno malen.

Nijedna od tih zemalja nema obavezu nošenja maski, iako se njihova upotreba od avgusta preporučuje. U Norveškoj su javna okupljanja i dalje dozvoljena, iako su svedena sa 200 na 50 ljudi.

Shodno tome, i šteta je bila manja – norveška ekonomija se smanjila za svega 6,3 odsto (finska za 6,4), što je otprilike polovina pada Evropske unije od 11,8% a još je dalje od Španije (-18,5%) i Velike Britanije (-19,1%). Čak je niže i od Švedske, koja je pretrpela pad od 8,6 odsto.

Uprkos labavim merama Norveška je među retkim mestima u Evropi koja se smatraju i dalje bezbednim za putovanje. I Finska je u toj grupi. Njihovo iskustvo pokazuje da korona ne mari za politiku vlade. Umereni karantin i labave mere u ovim zemljama nisu dovele do povećanih, već naprotiv manjih brojki zaraženih i umrlih.

Ipak, treba imati u vidu specifičnu geografsku poziciju Norveške, njenu veličinu i broj stanovnika. Norveška ima svega 5,36 miliona stanovnika, a gustina naseljenosti je svega 14,2 po kvadratnom kilometru.

Najviše je ljudi u velikim gradovima, poput prestonice Osla, Bergena i Stavangera. I Oslo i Bergen imaju strože mere nego što su one na nacionalnom nivou, a oba grada su zabeležila opadajući trend pandemije.

Takođe, u Norveškoj je rasprostranjeno korišćenje kovid aplikacije.

Što se tiče veoma malog broja umrlih, jasno je da je za to zaslužan odličan zdravstveni sistem.

Lokalni mediji pišu da se sada pokazuje značaj uvedenih mera u pandemiji, jer brojke govore da njen trend opada. Prosečan broj dnevnih slučajeva u proteklom periodu kotirao se oko 500, a sada se po prvi put od avgusta vidi da brojke padaju, što je dobra vest kako zima dolazi.

Thelocal.no piše da je Oslo izgleda izravnao krivulju. Ali, iako deluje da pandemija jenjava, situacija je i dalje veoma krhka, kako je rekao Espen Nakstad, pomoćnik direktora Norveškog direktorata za zdravlje.

- Niz ograničavajućih mera koje smo pokrenuli poslednjih nedelja i na nacionalnom nivou i u velikim gradovima izgleda da daju svoj efekat. Ali, situacija je i dalje veoma krha. Ne treba mnogo da strelica ponovo krene na gore – istakao je Nakstad, apelujući na ljude da ostanu u kućama kad su bolesni i da se testiraju ako imaju simptome.

- Ako to uradimo, možemo odmaći dalje u pravom smeru – dodao je on.

Thelocal.no navodi da 25 od 356 norveških opština i dalje beleži porast broja zaraženih. Vlasti u međuvremenu čekaju na dolazak vakcine. Jedan od kandidata je “Moderna”, čija bi vakcina treba da bude spremna u prvoj četvrtini 2021.

Evropska komisija je u sredu potpisala ugovor sa “Modernom” i obezbedila kupovinu inicijalnih 80 miliona doza vakcine, što će porasti na 160 miliona ako lek odobri Evropska medicinska agencija. Norveška je deo te sheme, što znači da će preko ugovora dobiti svoj deo vakcina. Kako najavljuju lokalne vlasti, program vakcinacije će dati prioritet određenim slojevima stanovništva.

Iako su mere donele rezultate, norveška vlada se ne opušta, već je prošle nedelje produžila restrikcije. Plan je da božićni i novogodišnji praznici budu što normalniji. Premijerka Erna Solberg je rekla da broj zaraženih opada, ali da će mere ostati još najmanje tri nedelje.

-Treba nam više vremena, treba da vidimo jasan opadajući trend pre nego što razmotrimo otvaranje – rekla je ona.

Očekuje se da će vlasti uskoro objaviti plan mera za novogodišnje praznike, u nadi da će do tada olabaviti restrikcije.

-Videćemo kako ide. Sada nema mesta za velika božićna okupljanja – istakla je premijerka.

Ipak, to ne znači da će Norvežani provesti praznike u karantinu.

- Moramo se sretati sa manje ljudi nego obično za Božić. Moramo nastaviti da poštujemo pravila. Ali najvažnije je da ima svetlosti na kraju tunela. Vredi biti u stanju da odemo u posetu porodici i vidimo baku i deku. Dobro je koncentrisati se na najvažnije, a to ne uključuje da posećujete sve svoje prijatelje – rekla je Solberg.

Njen oprez je možda zasnovan i na primeru susedne Švedske, koja je dosta kritikovana zbog svog kontroverznog pristupa. Čak je i sama nedavno priznala poraz u borbi protiv pandemije, iako je prvo delovalo da njene labave mere daju rezutate.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi