Jeziva situacija u Španiji: Nema govora, nema sahranjivanja!

Otac Eduar, katolicki sveštenik obučen za misu, izlazi iz zgrade da dočeka članove porodice koji su došli da odaju poslednju počast po nacionalnim pravilima, svaka grupa je ogranicena na pet ili manje ljudi.

Vozač otvara prtljažnik i otkriva jednostavan drveni kovčeg. Stojeći iza njega, članovi porodice drže distancu, neki nose maske, pa čak i rukavice. Zagrljaji i poljupci su neuobičajen prizor.

Od početka do kraja, molitve traju jedva pet minuta. Otac Eduar sveti zapečaćeni kovčeg svetom vodicom pre nego što dva člana osoblja ubace kovčeg unutra i sve je gotovo.

Nema govora, nema poseta, nema javnog sahranjivanja, jedva da ima vremena za oproštaj. Čim se završi sa jednim kovčegom, stiže drugi. Kratke ceremonije su postale stalne, kao i dim koji se izdiže iz krematorijuma.